...

...
Српске новине >>>>

Translate

Претражи овај блог

четвртак, 27. август 2015.

ПИСМО ПРИЈАТЕЉИМА

Сви ви који ових дана читате медијска препуцавања и чекате да већ једном стану

Драги пријатељи,

Сви ви који ових дана читате медијска препуцавања и чекате да већ једном стану и да чујете како је неко други крив, како су медији у нечијој служби све ово искористили..
И ја бих волео исто..

И ја читам ових дана ваше коменатаре на мучна дешавања у Дверима. И ово је мој људски, искрен одговор свима вама: онима који кажу да сам због своје сујете све ово покренуо, онима који се сврставају на ову или ону страну, али пре свега онима који искрено и дубоко жале за надом коју смо дали и узели, олако, данас када је најтеже разгорети управо
наду да постоји неко ко хоће искрено и колико му је дато да се бори, да се не препусти.

Нећу да ово изгледа као правдање, већ као ненамирено дуговање, а ви оплетите по мени као и до сада, верујте или не верујте, време и будући догађаји и тако све ставе на своје место.

Ја сам гласао за садашњег председника СПД-а на Оснивачкој скупштини, и поред мог дубоког неслагања због журбе да се пре регистровања странке бира председник и ниједан други страначки орган, без обзира што се моје виђење Двери потпуно разликује од оног који предвиђа садашњи Статут, без обзира што и сада знам да сам у праву када кажем да ова нада коју сте изгубили није нада у још једну странку попут десетина других у Србији.
На крају, баш због тога што сам веровао да ће ипак, некако, онај ко треба очувати оно што смо правили све ове године – начин и пут да политика не буде гола борба за власт. То је 2012. окупило ону енергију која је Двери довела до цензуса. Само то. И зато сам на Оснивачкој скупштини изашао и рекао онима који се као ни ја нису слагали са оним што Двери сада постају, да не растурамо оно што смо правили све ове године овакви какви смо: несавршени, пуни мана, с грешкама из којих смо учили, док су нам се подсмевали, називали нас фашистима, клерикалцима, будалама..

Али је убрзо је моја нада, као сада ваша, нестала. Дојучерашњи пријатељи с којима сам целу деценију мучио ову муку, а они знају како смо тешко кроз све гурали и када су нас сви отписивали, покушали су да из заједничке куће коју смо сви циглу по циглу зидали једноставно избаце све оне који другачије мисле и говоре. То, некакво прелазно веће, јер других органа нема, позвало ме је на састанак, и после разговора, без иједног наговештаја и грча на лицу, чим сам прешао праг, издало саопштење да сам самовољно напустио Двери. Нисам ја једини, нажалост. Одрекли су се свих оних који су годинама били ослонац и гурали ову нашу заједничку причу искрено и без задршке. Неке су као мене искључили, други сами одлазе.
Ја сам тада, већ уморан од свега, осетио олакшање: па добро, имам своју професију, посветићу се породици и живети „ко сав нормалан свет“. Неки су почели да ми нуде нове политичке ангажмане, а мало сигурности коју све ове године у Дверима нисам имао, не би шкодило у мојих 45 година.
Али онда су људи који мисле као и ја, разочарани и љути, почели да зову, не верујући у оно што се дешава. Тада сам схватио да нећу дозволити да оне наше „цигле“ из заједничке куће председник и некакво „прелазно нешто“ тек тако руше, и тако се дешава ово чега сте сведоци последњих дана.
И ја сам сада још дубље уверен да сам у праву када сам био против оваквог концепта.

Да ли има решења да се све ово преброди? Има.
Они који себе виде у СПД-у, додуше још нерегистрованом, са председником на челу, нека крену у том правцу, ни ја ни људи који мисле као ја сигурно им нећемо недостајати.
Они други, који хоће и даље да се боримо у једном широком фронту, покрету кога страначка ограничења неће спутавати, наставиће тамо где су стале Двери.
Што се мене тиче, ја не бирам СПД. После мог и искуства људи који су им били неистомишљеници, немају мој глас. Ја могу једино овако, искрено и без задршке.
Последице су свакако неминовне, рекао ја шта мислим, или пустио да се сви уверите сами.

И на крају, извињавам се свима који то од мене очекују, јер нисам раније све ово рекао и спречио да до овога дође. Моје слабости и мане знамо и ви и ја.


Братски,

Владан Глишић

_____________________________



  
  Прилог: фототипија

петак, 21. август 2015.

Признање Ђорђу Нешићу



 Ђорђе Нешић, песник из Бијелог Брда, код Осијека           Фото Г. Шљивић
Ђорђе Нешић, песник из Бијелог Брда, код Осијека Фото Г. Шљивић
ПОД сводовима манастира Жиче, средњовековне задужбине Немањића, у среду је на дан Преображења Господњег, песнику Ђорђу Нешићу је, уз пригодну свечаност, после вишедневног саборовања уручена "Жичка хрисовуља" - највише признање Жичког духовног сабора "Преображење", једно од најпрестижнијих књижевних награда у нас, чиме је овај 24. по реду духовни сабор и окончан.
Како је одлуку о додели, по традицији, жири саопштио још 29. маја, на Спасовдан, овогодишња "Жичка хрисовуља" песнику Ђорђу Нешићу из Бијелог Брда код Осијека припала је за "за поезију што сведочи и памти повест народа са границе".
Признање које подразумева уникатну "златопечатену повељу" и преображењску икону Ђорђу Нешићу је као једном од 24 досадашњих добитника и чувара српског песничког језика и речи, такође по традицији, уручио градоначелник Краљева Томислав Илић.
Честиткама се потом придружио и протојереј ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик владике Јустина - епископа жичког, као и бројни песници, учесници и посетиоци овогодишњег Жичког духовног сабора.
Данас, на овај свети дан, на овом светом месту, где су крунисани владари царске лозе Немањића, у пречудно извајаној седмовратој Жичи, коју је Доментијан упоредио с невестом из Песме над песмама, осећам радост и сету. Радост јер су ме се браћа по перу сетила и нашла и у заграничном простору и уврстила, недостојног, у друштво значајних српских песника добитника часне хрисовуље и сету што друштво, у ком са сународницима живим, убрзано брише трагове нашег постојањa - беседио је овогодишњи лауреат, примајући "Хрисовуљу" са Преображењском иконом.
СВЕТКОВИНА
ОВОМ приликом, у препуној манастирској трпезарији светога Саве у Жичи, где је свечаност и одржана, о песничком делу Ђорђа Нешића говорили су Драган Хамовић, песник, књижевни критичар и председник жирија Жичког духовног сабора и песник Ђорђо Сладоје, такође добитник "Жичке хрисовуље". Глумац Петар Михаиловић говорио је одабране стихове лауреата, док је Јана Милишић извела неколико духовних композиција.


Завршен 24. духовни сабор 'Преображење': Признање Ђорђу Нешићу | Култура | Novosti.rs

понедељак, 17. август 2015.

Биће Попина опет велика



ДО пре три године било их је једва 15, а сада у Великој Попини, личком селу од Грачаца удаљеном двадесетак а од Книна нешто мање од 30 километара, живи више од 50 душа. То је, истина, тек мали део од оних нешто више од 700, колико их је било пре злогласне "Олује", али је и знак да ово село, ипак, лагано оживљава.
- Живим овде са супругом Иваном, а ту су ми остали и синови Александар и Иван. Од Александра, засад, имамо и два унука, Михајла, којем је пет и мог имењака Петра, који је недавно напунио годину дана - вели 53-годишњи Петар Пепа Новаковић.
Нису Новаковићи једина попиначка фамилија која се шири. Тако и породица Миодрага Лукића има троје деце, Анђелу, Драгана и Нађу, а породица Маринка Сучевића двоје, Момчила и Маријану.
- Све то јесте симболично у односу на некадашњи број деце, али се она, богу хвала, ипак рађају, а ватра живота у Попини не гаси. Деца која су за школу школским минибусом, који долази по њих, иду у Грачац - додаје Пепа.
Као и њихови преци, и садашњи Попинчани гаје овце и краве, праве чувени лички сир и, ручно како се то радило вековима, саде још чувенији лички кромпир.
У покушајима да село оживи, помажу и бивши становници Попине или они који су, старином, из овог личког села. Међу њима је и Жарко Димић, књижевник и директор Архива САНУ у Сремским Карловцима. Он је један од иницијатора оснивања Илинденског сабора и покретања духовног живота у селу својих предака.
Лазар Шкундрић
- Црква Светог пророка Илије датира још из 18. века, а сабор је ове године трајао више дана. У оквиру њега смо, на сам дан Светог Илије, 2. августа, одржали и парастос жртвама "Олује" - каже Димић.
Сабор је био прилика да се обнови још једно, нарочито за крајишке Србе нежно сећање. Из попиначке фамилије Новаковић је, открива Димић, била и Софија Ћопић, мајка великог српског писца Бранка Ћопића.
- У оквиру сабора смо обележили и 100. годишњицу рођења нашег Брање, како су Попинчани одувек звали Бранка, који је баш овде провео значајан део детињства, а сетили смо се, наравно, и његове дивне мајке Соје - каже Димић.
И ово подсећање је, наставља он, део покушаја да се живот, у свим сегментима, врати у Попину. Својеврстан допринос томе дала је и његова супруга, наша позната глумица Гордана Ђурђевић Димић, која је ове године била кума славе попиначке цркве. Уз то, надахнуто је казивала и Ђопићеве стихове, а посебне емоције је изазвала његова мало позната песма "Лика".
ХАРАМБАШЕ ИЗ ЛЕГЕНДЕ
СРБИ из Велике Попине обележили су и више него богату и славну историју хајдуковања у Лици. Из тог места су, наиме, била двојица легендарних хајдучких харамбаша, чувени Лука Лабус и Лазар Шкундрић. О њима, у непоновљивој "Башти сљезове боје" пише и сам Бранко Ћопић.
Учесници Илинденског сабора
ЧАСОПИС
НА Илинденском сабору промовисан је и први број часописа "Глас Велике Попине", првог српског листа покренутог у Лици после "Олује". Димић каже да ће он излазити сваке године уочи Илиндана, а бавиће се попиначком историјом и њеним истакнутим људима, али и шансама да то село поново оживи.


Биће Попина опет велика | Репортаже | Novosti.rs

среда, 12. август 2015.

ПРАВА НАЈЕЗДА СТРШЉЕНОВА И ТРАГИЧНИ ИСХОД



УБОДИ жаоке стршљена у врат били су кобни за Ђоку Радовановића (45) из Срезојеваца код Горњег Милановца. Није помогла ни екипа Хитне помоћи, која је брзо стигла у село, јер је Радовановић издахнуо за свега неколико минута.
Са комшијом Обреном Рубаковићем у уторак је намеравао да обори стабло јабуке. Нису, међутим, приметили да су у шупљини стабла стршљенови направили гнездо. Одмах после првог ударца секиром, излетео је рој стршљенова, који су напали Радовановића и Рубаковића, а Ђока је после уједа пао на земљу као покошен.
- Мој Ђоко, мој син јединац, ког сам волео највише на свету, издахнуо ми је на рукама! Уби ми га стршљен. Помоћи му није било. Био ми је десна рука, одржавао је кућу и имање. Шта нам се ово деси, не могу да појмим. Мој ред је био да идем, а не Ђоков. Шта ћу и како ћу сад, на знам - говорио је у среду уплакан Предраг Радовановић, Ђоков отац.
Несрећа се десила у близини куће Радовановића, у којој је живео само са оцем. Ђоко је био ожењен, али се после извесног времена развео, а син живи са његовом бившом супругом у Горњем Милановцу.
У дворишту Радовановића мук и неверица. На трему испред домаћинства смењивали су се родбина, пријатељи, кумови и комшије. И они затечени изненадном смрћу, како кажу, њиховог Ђока, изјављивали су саучешће његовом оцу Предрагу, сину Марку и сестри Марини. Тишину је прекидао само Маринин лелек.
ЗАШТИТНА ИНЈЕКЦИЈАОСОБЕ које већ знају да су алергичне на уједе неких инсеката, рецимо, оса или пчела, увек би требало да имају код себе инјектор "епи пен" - каже др Рајица Стошовић. - У случај да их уједе стршљен, одмах би требало себи да дају заштитну инјекцију. Она ће их заштитити до указивања медицинске помоћи. (Б. Р.)
- Не знам како ово да поднесем - једва говори Марина. - Шта да вам кажем? Чули смо се свакодневно. Био ми је велики ослонац у животу. Радила сам код њега у фирми. Имао је грађевинску фирму. Није нам у последње време добро ишло, па је Ђоко прешао код оца. Мој најбољи, једини брат. Како ћемо даље, не могу да замислим.
Са Радовановићима од уторка у кући је непрекидно и Обрен Рубаковић, који је са Ђоком био у кобним тренуцима.
- Око пола десет ујутро Ђоко је дошао код мене, па смо заједно кренули да сечемо дрва - прича Обрен. - Моторком смо прво секли дрва на дрвљанику, а онда смо око поднева прешли у воћњак близу његове куће да исечемо и једну стару јабуку. Пришао је да део стабла придржи са друге стране и, показујући на потиљак, само повикао: "Јој што ме нешто уједе". Пао је истог тренутка.
Тешко говорећи, реч по реч, Обрен каже да је одмах почео да дозива упомоћ. Да је чика Предраг одмах дотрчао, да су Ђоку успели да дају само кашичицу воде. Помоћи му, нажалост, није било. Издахнуо је, вели, за три-четири минута.
- Хитна помоћ је стигла око пола три, са њима и полиција да изврши увиђај - наставља Обрен. - Лекар је само констатовао смрт. Рекао је и да Ђоку не би било помоћи и да је лекар био поред њега, јер је имао више уједа на глави, а не само један, како сам мислио.
И Ђоков син Марко, који живи у Горњем Милановцу, не може да верује шта се догодило.
- Нисам могао ни да помислим да овако нешто може да нам се деси - каже, плачући, Марко. - Оца сам видео у недељу, на вашару у Такову. Седели смо заједно, причали, смејали се... А сад га више нема. Не могу да верујем. Не могу!
* Комшија Обрен Рубаковић показује место где се догодила несрећа
Фото Д. Миловановић

ПРАВА НАЈЕЗДА
ОД житеља Срезојевца, сазнајемо да је ове године у њиховом селу и рудничко-таковском крају, велика најезда стршљенова.
- Не знамо шта да радимо ни како да се против њих боримо - каже Владимир Вуковић. - И мене је пре 20 дана стршљен ујео за ногу. Невероватно колико брзо ми је цела натколеница отекла. Почео сам да се гушим, па су ме брзо пребацили у болницу. Примио сам четири инјекције, а оток око места убода, имао сам данима.


САХРАНА
Како смо сазнали од његових најмилијих, Ђоко Радовановић, биће сахрањен у четвртак. Опело у породичној кући почиње у 13 часова, а сахрана ће, потом, бити на гробљу Рубаковић у Срезојевцима.

АЛЕРГОЛОГ И ИМУНОЛОГ ДР РАЈИЦА СТОШОВИЋ УПОЗОРАВА: УБРИЗГАВАЈУ НАЈОПАСНИЈЕ ОТРОВЕ
УБОДИ стршљена су врло опасни, и код сваког неминовно изазивају уобичајену реакцију: оток, црвенило и бол на месту убода. Али, код одређеног броја људи се после убода испољава алергија, токсична или нека необична реакција, а све то је последица убризгавања отрова овог опнокрилца који у људском организму може да изазове бројне поремећаје, па и да доведе до смртног исхода - каже за "Новости" др Рајица Стошовић, алерголог и имунолог Клинике за алергологију и имунологију Клиничког центра Србије.
Смртни исход после убода стршљена, према речима нашег саговорника, најчешће је последица преосетљивости на отров овог опнокрилца. Управо је отров стршљена један од најопаснијих алергијских реакција у природи.
- Најтеже алергије које могу да постоје у природи изазване су убодом стршљена - објашњава др Стошовић. - Та преосетљивост на његов отров значајно повећава ризик од смртног исхода, који после убода стршљена није редак. У САД годишње више од 40 људи на 100.000 становника умре од реакције на убод стршљена.
Алергија на убод стршљена, чак и кад није фатална, изазива врло тешке симптоме. И кад се не испољи јака реакција, особа коју је ујео стршљен, према речима др Стошовића, може бити животно ургожена због токсичног отрова у телу који може да доведе до бројних поремећаја: срчаног ритма, да изазове срчани застој, отказивање бубрега, тромбозу крвних судова или изненадну смрт.
Стршљенова има свуда и на сву срећу ако их не провоцирамо, неће нас напасти, али често се догађа да их ненамерно изазовемо. Др Стошовић каже да нарочито треба бити опрезан у ово доба године, кад смо често у природи, лагано обучени, а посебно на местима где има пуно воћа.


Очајни Предраг Радовановић: Стршљен ми уби сина јединца, умро ми је на рукама! | Србија | Novosti.rs

Батино дрво







НИЗОМ културно-уметничких приредби посвећених великану српског глумишта Данилу Стојковићу који је преминуо 2002. године, у Врњачкој Бањи одржавају се шести по реду "Дани Бате Стојковића" који су и ове године, уочи традиционалног 39. фестивала филмског сценарија, окупили велики број Батиних пријатеља - глумаца, књижевника, ликовних и музичких уметника, врњачких и свих других поштовалаца лика и дела Бате Стојковића. 
Овогодишње "Батине дане", на врњачкој летњој позорници која од 2010. године такође носи име великог глумца, у понедељак увече је после кратке беседе Родољуба Џамића, председника врњачког парламента, пригодним стиховима - специјално написаном поемом "Од чубурске калдрме до небеских висина", отворио овогодишњи домаћин манифестације глумац Милан Цаци Михаиловић.
На Летњој позорници потом су, пред великим бројем посетилаца, глумице Јелица Сретеновић и Јелена Гавриловић извеле позоришну представу "Свлачење", рађену по тексту Мирјане Бобић Мојсиловић која је и лично поздравила публику. За ову прилику, отворена је и изложба портрета највећих српских глумаца које је, у оловци, мајсторски урадила млада ликовна уметнице Александра Јеловић из Кикинде. Врњчанима и њиховим гостима и овог лета још једном је приказан и легендарни аутобус из филма "Ко то тамо пева", а који је и овог пута постављен на врњачком Тргу културе као - покретни бифе.
Јуче око поднева, у централном врњачком парку још једна свечаност Бати Стојковићу у част. У присуству Батине супруге Олге и општинских челника, Батине колеге и пријатељи Мира Бањац, Милица Краљ и Милан Цаци Михаиловић, као и глумци натуршчици - Никола Џамић и Мирољуб Трошић, иначе популарни ликови Јакоје и Ђода из серије "Село гори", засадили су садницу црвеног храста и тиме засновали будући Парк великана. У овом парку убудуће, сви знаменити Срби који су на било који начин везани за Врњачку Бању имаће, такође - своје дрво.
- Волео бих да овај храст израсте и буде горостасан бар као што је то био Данило Бата Стојковић - кратко је изразио своје усхићење Милан Цаци Михаиловић, садећи младу стабљику црвеног храста.
Као домаћин, Цаци Михаиловић је синоћ имао и своје вече на Летњој позорници, а гости су му били такође легендарна Мира Бањац, Милица Краљ и младе музичке уметнице - Ана Радоичић на флаути, и Маја Вучковић за клавиром.
Шести "Батини дани" завршавају се вечерас књижевном вечери на којој уз Цација учествују и Милица Краљ, Александра Ћосић, Уна Белошевић и Петар Михаиловић, после чега следи позоришна представа "Кокошка" у извођењу Градског позоришта из Јагодине.
У ПОСЕТИ СЕЛУ
СВИ учесници овогодишњих "Батиних дана" јуче су у паузи између бројних пратећих манифестација посетили и село Гоч, на оближњој истоименој планини, где је одмах после Другог светског рата Бата Стојковић као дечак долазио у посету свом старијем брату Живораду, који је у овом селу био учитељ и с мештанима 1947/48. (са)градио школу. Пошто у селу готово да и нема подмлатка, школа је данас запуштена али, како смо чули, локална власт ће је ипак обновити и преуредити у дечје излетиште и одмаралиште.


Расте и Батино дрво | Култура | Novosti.rs

Хистерија "суперправославаца"



ВЛАДИКА бачки Иринеј препоручује да се Србија, у борби за верску и културну баштину на КиМ обрати за помоћ и Ватикану, који није признао лажну државу.
У саопштењу медијима, великодостојник СПЦ прибојава се да би овај потез државе могао да наиђе на отпор у делу наше јавности:
- За очекивање је да то обраћање изазове хистерију и дреку извесних, самопроглашених, "челик-Срба" и "суперправославаца", нарочито оних који никада нису ни крочили на свету и мученичку земљу КиМ, а поготову је нису бранили, ни оружјем ни пером, неки су је издали или продали...
Он је поновио да ће се СПЦ прикључити дипломатској борби државе за српску баштину на КиМ, а такође подржава и Дачићев став да би пријем једнострано проглашеног независног Косова у Унеско био штетан потез. Сматра да би било много ефикасније да држава, САНУ и Црква наступе заједно.
- Црква треба да наступи у име свог бића и идентитета, у име слободе вере и савести, у име историјске истине и правде, као и у име општеприхваћених моралних начела и правних норми, укључујући и њена власничка права над свим сакралним добрима - сматра владика.
Држава, наводи Иринеј, треба да наступи у име властитог идентитета и интегритета, у име српског народа као творца и вековног чувара светиња и бранитеља трајних белега своје традиције и културе, као и у име норми међународног права и важећих одлука УН.


И ДИЈАСПОРА ДА ПОМОГНЕ
САНУ треба да наступи у име струке и науке, у име доказаних чињеница и егзактно утврђених датости, у коначној тачки у име цивилизације, којој, у заједници европских и других народа, и ми припадамо - поручује Иринеј и додаје да би у ову борбу требало укључити и нашу дијаспору "јер њене могућности су велике, као и њихова љубав према отаџбини".
Очекујте хистерију 'челик-Срба' | Политика | Novosti.rs

недеља, 9. август 2015.

Mилиони за мигранте

За избегле из света, током 2015. држава издвојила огроман новац, Србија помоћ засад не добија. На једну особу, дневно, из буџета се издваја 8 евра. Најпотребнији су им храна, лекови, преводиоци...
ЈЕДАН мигрант дневно кошта српски буџет осам евра, а с обзиром на то да је од почетка године званично на свом путу ка Европској унији кроз наше градове прошло више од 66.000 миграната, Србија је до сада за бригу о њима потрошила најмање пола милиона евра! Ако се има у виду да, према рачуници Комесаријата за избеглице, ови људи у просеку остају у Србији два до три дана, неки и много дуже, то значи да је та цифра много већа.
У овом тренутку то је огроман новац за Србију. Александар Вулин, министар за рад, сматра да нам је неопходна помоћ међународне заједнице и да је њихов број све већи, јер је све више избеглица из Сирије, Ирака, Сомалије и Авганистана.
- Ово није економски и политички проблем, већ је реч о сеоби народа - каже министар Вулин. - Проблем миграната није настао у Србији и у њој не може ни да буде решен. Нашој земљи је потребна помоћ, и то у виду хране, лекова, повећаног броја лекара и преводилаца, а, пре свега, мора да се направи план и стратегија за време које долази.
Сви представници међународне заједнице су изузетно задовољни нашом брзином, ефикасношћу и организованошћу у односу према проблему азиланата, објашњава министар. Наши стандарди су виши него у многим европским државама. Они се овде третирају као људска бића. Организујемо њихово време и боравак, да себи олакшамо и спречимо криминал.
- У Прешеву имамо прихватни центар у коме могу да се добију сви папири, храна, упутства, нема простора за ангажовање илегалних превозника - објашњава Вулин. - Ми смо држава која је по броју избеглих и интерно расељених једна од најпогођенијих у свету. ЕУ мора да формулише своју политику по питању имиграција. Данас имамо ситуацију да док једна чланица ЕУ гради зид, друга тражи да се утврде квоте и мигранти распореде по читавој Европи. Кроз Србију је прошло више од 60.000 миграната. Свако је добио бар по један оброк, лек, лекарски преглед, полицијски службеник је обавио разговор и издао потребна документа. Све то прилично кошта.
Вулин наглашава да постоје притисци да морамо да затворимо границе на југу и северу, а онда нам се тражи и да обезбедимо слободу кретања, и то јесте у складу са међународним конвенцијама. Али, кога да послушамо, пита се министар.
- Наравно, свој закон. Ми, нажалост, имамо вишегодишње искуство у збрињавању избеглица - каже Вулин.
ПРОЦЕДУРАПО доласку у Србију мигрант изражава намеру да тражи азил пред овлашћеним службеником МУП, и овом потврдом се упућује, да се у року од 72 сата јави у један од центара за смештај тражилаца азила у коме у том тренутку има слободних места. Након смештаја у центар, од стране службеника Канцеларије за азил он се региструје, а потом подноси захтев за азил чиме у формално-правном смислу започиње азилни поступак. Потом се обавља интерјву и доноси првостепена одлука по поднетом захтеву. Тражилац азила има право жалбе на првостепену одлуку а против другостепене одлуке може поднети тужбу Управном суду Србије и покренути управни спор.
И према проценама УНХЦР тренд повећања броја избеглица који долазе и пролазе кроз Србију ће се наставити и у наредном периоду, а од међународне заједнице може се очекивати помоћ у решавању овог проблема. По њима је, најважније, да границе остану отворене за мигранте.
Већини избеглица Србија је само успутна станица, пошто имају породице и пријатеље који их чекају у западној или северној Европи, а само мали број изражава жељу да остане овде.
- Комесаријат за избеглице и миграције задужен је за смештај особа које су изразиле азилну намеру пред овлашћеним службеником МУП-а - кажу у Комесаријату. - До краја јула у Србији је изражено 66.428 таквих намера, а у истом периоду у азилне центре смештено је њих 7.715. У периоду од јануара до јуна 2014. године 16.500 избеглица одговорило је позитивно, а од тога 11.118 је смештено у центрима. Такође, у току 2014. захтев за азил на територији Србије поднело је 388 особа, док је за првих седам месеци 2015. тај број 486.
Према подацима комесаријата, највише избеглица данас борави у Прешеву, Београду, Суботици, али и у Зајечару. Колика је велика мука ових људи испричала нам је једна Сиријка која вреле августовске дане проводи на београдском асфалту.
- Имали смо све. Мој муж је радио као лекар. Потичемо из угледних породица - прича Хатиџа (34) из Сирије која се ка обећаној земљи упутила пре нешто више од месец дана. - Сада имамо само шаку новца, док не нађемо нову срећу тамо у Немачкој. Мало нам фали, али смо још далеко... Пут ка срећи однео је живот њеног најмлађег сина, седмогодишњег Омера. Али, она и супруг су наставили да се боре са преостало петоро деце. Чули смо се са рођацима који су стигли до Немачке. Кажу да је једини начин да пређемо да се прерушимо у плаве људе. Муж ми је купио плаву перику, а он и деца ће се офарбати. Сада ћу први пут пред људе без фереџе...

ПЕТ ЦЕНТАРА
* У СРБИЈИ има пет центара за азил - у Бањи Ковиљачи, Боговађи, Сјеници, Тутину и београдском насељу Крњача. Постоји и Прихватни центар у Прешеву где се налазе два шатора, капацитета од око 350 места у које се смештају мушкарци. Ту су и просторије за смештај жена и деце, капацитета од око 20 места.
* У ПРЕШЕВУ се обавља само ургентни привхват након чега се упућују у центре за азил, особе се у истом не задржавају, осим уколико се за тим не укаже потреба у смислу пружања детаљније здравствене неге или уколико се у центру појаве у току ноћи. Кроз центар од отварања дневно прође између 800 и 1000 лица. 


Дајемо милионе за мигранте | Друштво | Novosti.rs

Доношење закона о пореклу имовине има смисла само уколико се односи на све године за време којих је неко стекао имовину....

Доношење закона о пореклу имовине има смисла само уколико се односи на све године за време којих је неко стекао имовину, а не само на последњу деценију, будући да већина пореских обавеза застарева после тога

С минималцем правили виле вредније од триста хиљада евра (Фото И. Милутиновић)
Премијер Александар Вучић изјавио је да је обављен први круг консултација о закону о пореклу имовине и навео да то није „осветнички закон”, али и да очекује да на „дуинг бизнис” листи Светске банке Србија побољша своје место за више од 30 места.
Вучић је на конференцији за новинаре у Влади Србије рекао да је то закон којим ће онемогућити да људи примају плату од 400.000 динара, а пријављују 21.000 - минималац, и онда држава због тога не може да убире порез. Пореска управа Србије до сада није добила позив да учествује у изради новог закона о пореклу имовине који би требало да се донесе до краја ове године, што не значи да неће, рекла је Драгана Марковић, директор Пореске управе Србије, не желећи да коментарише колико има сврхе доносити такав закон ако сличан, о унакрсној процени имовине и зарада, већ постоји.
Говорећи о закону о пореклу имовине који је у најави, а сличан је унакрсној процени имовине и прихода, она је рекла да Пореска управа има сет закона које спроводи, али је најбитније да за то има довољно стручњака.
Кад је реч о унакрсној процени, Марковићева је објаснила да је до сада додатно на овај начин испитано више од 500 пореских обвезника који нису пријавили имовину, као и да су поднете прекршајне пријаве тамо где су уочене неправилности.
Најаве премијера Србије Александра Вучића да би закон о пореклу имовине могао бити донет до краја ове године имају смисла, али само под условом да се на тапету нађу све године за време којих је неко стекао имовину (вреднију, на пример, од 300.000 евра), а не само последња деценија, будући да већина пореских обавеза застарева после тога, један од бивших директора Пореске управе, који је својевремено покушао да примени и Закон о унакрсној процени имовине и зарада, али без већег успеха, рекао нам је да је због многобројних притисака  одустао од свега.   
Уколико би нови закон почео да се примењује од јануара 2016, то значи да би се односио само на оне који су имовину стекли у последњих десет година. Значи, од 2006. године. А јавна је тајна да су први милиони зарађени деведесетих прошлог века, каже он. Дакле, ови пре тога били би аболирани, што није у реду, јер закон мора да буде исти за све.
Наш саговорник је, с друге стране, скептичан да би Европска унија дозволила да се унесе одредба о ретроактивности, што значи да идеја због које се закон о пореклу имовине доноси одмах пада у воду.
Уколико стварно постоји воља, овај закон може да се прогласи као „лекс специјалис” и да се по том основу примењује на неограничен период, дакле да се односи и на деведесете.
Упитан каква је разлика између постојећег Закона о унакрсној процени имовине, који је донет пре више од десет година, и овог који би требало да се пише, овај бивши порезник каже да разлике нема.
Да држава хоће нешто да промени у пореској политици и казни утајиваче пореза и оне који су се нелегално богатили све ово време, прво би наплатила порез од највећих пореских дужника, чија имена нису тајна. Али, ни ту се готово ништа не чини. Највећи део и тих дугова мора да буде отписан, јер су застарели, прошло је више од десет година.
Највећи порески дужници, као што су лекари, адвокати, естрадни последици, па и политичари рачунају с тим да и њима истекне рок за плаћање пореза. На питање откуд на списку лекари, он каже да питање корупције у здравству никада није решено. Приликом доношења овог закона влада треба да зна и која јој је циљна група, због чега је неопходно и да пропише лимит, тј. вредност имовине коју ће проверавати.
Уколико је реално да човек током радног века заради 300.000 евра, онда под лупу треба ставити оне који имају имовину већу од те суме.
Ако је намера овог закона да се власт обрачуна са „елитом”, онда закон мора да разјасни и на кога пада терет доказивања да ли је неко нелегално стекао имовину, на државу, или на оног на кога се сумња, каже овај порезник.
Када је својевремено кренула примена Закона о унакрсној процени Пореској управи се, каже наш саговорник, јавило троје људи који су то схватили озбиљно и одмах пристали да плате. Нису то била никаква звучна имена, али је један од њих морао да плати чак 30 милиона динара, јер је утврђено да његови приходи нису довољни да би стекао имовину којом је располагао, а сва се водила на њега.
Јасна Петровић-Стојановић,објављено: у Политици,  09.08.2015.

СУРБИТА Диз

Претраживач: ПоРтАл | Сазвежђе З

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Архив КЊИЖАРЕ ПИСАЦА (1)

КЊИЖАРА ПИСАЦА

Аукције. Трају даноноћно.