АТЛАНТИДА СРБСКОГ
МИТА
УВОД
Кад ти одузму и присвоје мит, не
украду ти само велику и лепу причу, већ ти на тај начин
укидају и право на постојање,
на историјски континуитет, на духовни и културни живот и развој, одвајају те од твојих умних и великих
предака, који смислише те митове и
легенде, укидају ти улаз у своју народну ризницу мудрости и поезије. Самим
тим секу ти корен, избацају те као локвањ,
дезоријентишу те и дезавуишу
у историјском, националном, културном и духовном погледу. И србски антички мит доживео је судбину сличну
Атлантиди, потонуо је у мрак и заборав, односно утопљен је у такозвани грчки
праисторијски мит. Француски научник Емил
Бирнуф, проучавајући древну митологију у свом ''Есеју о Ведама'', је
закључио: ''Мноштво грчких митова може
се објаснити само помоћу словенских
(србских) обичаја...'' Не само
што су Срби били први суседи Грцима у праисторији, већ што су били неупоредиво
бројнији и надмоћнији, а древна Спарта и Атина биле су само минорне
државице-градови у односу на бројна територијална србска царства и државе
евроазијског континента.Како и зашто је дошло до геноцидног скраћења србске повести и митологије, србске традиције и баштине, културе и цивилизације? Зашто је званична србска историја морала да почне тек од 6. века нове ере? Ко то жели да ''најстарији и највећи народ на свету''-(по тврћењу управо грчких историчара Херодота, Страбона и познијег Лаоника Халкокондиласа, буде тако плитко укорењен у историји, и третира се као трећеразредни, ''пешачки и дошљачки'' народ из ''тамо неких недефинисаних простора?'' Увиђајући ту трагичност и неправду према србској повести, словеначки научник Нико Жупанић, почетком 20. века, резигнирано је закључио: ''Зграда српске историје стоји на климавом и несигурном темељу, а има све услове да се изгради на тврдом тлу и од доброг материјала''.
АПОЛОН ЈЕ ПРВОБИТНИ РАШКИ БОГ АПЛУ,
А АРТЕМЕДА - СРБСКА БОГИЊА ДЕМЕТРА ИЛИ ЛЕСНА
Древни
Рашани су имали своје божанство АПЛУ, које је представљало бога Сунца. АПЛУ је
приказиван као младић са луком и стрелом. У рашанској или рашкој митологији био
је познат и под именом УСИЛ. УСИЛ је онај УСИЈАН (Сунце). А и данас користимо реч-усилен (усиљен),
као рецимо у синтагми ''усиљен марш''...
АПЛУ је имао
сестру богињу ЛОСНУ или ЛЕСНУ, која је
оличавала Месец, а њено име се и до данас задржало у србској митологији као
Лесна. Овај божански пар од старих Рашана преузели су Грци и развили га у
Аполона и Артемеду, богињу Месеца и лова.
АПЛУ је
постао Аполон, приказан у грчкој митологији са истим ''исигнијама'', луком и
стрелом, као и код Рашана, а србска богиња Лосна добила је име Артемида код
Грка, а код Римљана - Дијана.
Аполон, бог
сунца, музике и поезије, био је многоструко божанство: заштитник пророка, вођа
муза, бог пастира, чувар путева и градова, обожаван од свих Срба на врло
широком ареалу, затим у Грчкој, у Риму, а посебно у време цара Августа, с краја
старе и почетком нове, Христове ере.
Аполон и
његова сестра Артемеда (римска Дијана) чине један од најважнијих божанских
парова античког мита, а слављени су и као заштитници римског царства, према
песми ''Кармен секуларе'' славног
римског песника Хорација.
Међутим, мит
о Аполону Грци су преузели од Рашана, односно рашких Срба, који се после
Тројанског рата раселише једним делом и на Апенинско полуострво, данашња
Италија, и тамо их касније Римљани преименоваше у Етрурце. Рашко-белашки бог
АПЛУ преименован је у Аполона, међутим Артемеда, богиња древних Срба Меда,
постала је у грчкој варијанти Деметра. Грци су њено име само прочитали наопако
и створено је ново божанство. Римска богиња лова Дијана је уствари старосрбска
богиња Тихана или Тијана, што је у сагласју са суштином овог божанства да се
буде тих, да се хода тихано или тијано по шуми. Римљани су је једноставно прекрстили
у Дијану.
СРБСКА МЕНРВА: РИМСКА МИНЕРВА
Стари Срби
Рашани, прозвани Етрурцима на Апенинском полуострву, у својој митологији имали
су још једно важно божанство, још једног бога у женском ентитету, односно
богињу МЕНРВУ или МЕНРФУ. Она је оличавала мудрост и разум и била је слављена у
сваком месту где су живели Срби Рашани. У градовима су јој подизани храмови и
капије, по ондашњим обичајима.
Грци су
преузели и ову богињу од Рашана и назвали је Атена, богиња мудрости. Римљани су
били мање домишљати, па су само њено србско име МЕНРВА претворили у Минерва,
вероватно због лакшег изговора.
Сличност у
именима је више него очигледна, а Римљани су Минерву приказивали на сличан
начин као и етрурски Срби.
ХЕРАКЛЕ ЈЕ БОГ
СЕРБОН,
СРБСКИ ЦАР ТРОЈАН
Познати
француски историчар Прико Де Сент Мари
у свом делу 'Лес Славес Меридионауx
Арманд Ле Схеваллиер” (Парис, 1674) истиче мишљење, широко заступљено код
тадашњих и данашњих историчара и писаца, да је Илија или Илирије, био син Бога
Сербона, односно Јеракла или Херакла, и да је имао државу у пределу између
Неретве, Дрима и у области трију Морава.
''Овде се не
ради само о митологији, јер се иза имена Бога Сербона крије реална историјска
личност Сербо Макеридовић,