Друга кућа
Златна жица "Заветина"
Translate
Посебне странице | парадокси, афоризми (разни)
недеља, 23. јануар 2022.
петак, 21. јануар 2022.
петак, 14. јануар 2022.
Chukudu: Die rasenden Roller im Kongo | Weltspiegel
Гдје се налази метаисторијски задатак Русије?
одломак
Гдје се налази метаисторијски задатак Русије?
– Пре одговора на ово питање, а колико видим доста их је повезано са тумачењем одређених историјских епоха, неопходно је направити један увод о тумачењу историје, јер данас често имамо случај да историја све мање личи на науку, а све више на систем оцена који зависи превасходно од политичке конјуктуре. О томе сам опширније писао у свом диптиху Знаменити Срби у руској историји и Знаменити Руси у србској историји, овде у кратким цртама.
Глобална власт прекрајањем историје покушава исту да искористи као инструмент како би свима наметнула свој поглед на свет. Немогуће је на прави начин тумачити многе историјске процесе не провлачећи их кроз библијску призму, занемарујући улогу промисли Господње, тако да, уколико говоримо о историји Руса и Срба, њихову историју просто је немогуће тумачити изван оквира православља. Дакле, руски народ, као и наш србски, своју народност у последњих хиљаду година стицали су на религиозним идејама и та религиозна православна идеја дефинисала је њихову целокупну културу.
Због тога, уместо неке инфантилне приче о некаквим „европским вредностима“, православни Срби и Руси морају бити свесни моралне надмоћности своје православне цивилизације пред изумирућим моралом Европе и не обазирати се на њену бљештећу спољну фасаду. Петрове реформе и продор западних идеја у време Екатерине Велике у Русију (а код нас „прогресивни рационализам“ доситејевштине) полако али сигурно истискују из умова наших историчара промислитељски смисао људске предназначености. Рационализам и материјалистичко схватање историје историчара васпитаваних по западном обрасцу постаје извор заблуда за милионе њихових суграђана. Тако се лагано губи појам вишег смисла који је Господ подарио појединим народима.
Дакле, враћајући се Вашем питању, рекао бих да хришћанска историја Русије као њен „кров“ свакако има и свој библијски темељ. Mи Словени водимо порекло од Нојевог сина Јафета (по тумачењу Ђорђа Бранковића у његовој Хроници Словена Илирика, Доње и Горње Мезије), a Јафет значи проширен, достојно прослављен, па су наши преци себе звали Славенима. Светим крштењем и преласком у хришћанство, од Славена настали су Словени, преобразујући оваплоћење Речи (Слова на црквенословенском језику, као што знамо, Слово је у Библији и синоним за Бога) како би се посредством светог крштења удостојили да буду синови Божији.
Из библијске историје знамо да сви народи воде порекло од три Нојева сина – Сема, Јафета и Хама. У првој књизи Мојсијевој (Постање) забележено је пророчанство Нојево за своје синове. Тако у Постању Ноје каже: Благословен да је Господ Бог Семов (1 књига Мојсијева 9; 26) проричући да ће се од Семовог племена оваплотити Спаситељ наш Исус Христос, а потом наставља да ће Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Семовим (1. Књига Мојсијева, 9; 27). Додао је и да ће потомци Хамови (који је поцрнео пошто се смејао оцу) бити слуге синовима Семовим и Јафетовим, али то није важно за нашу причу осим чињенице да се и то пророчанство обистинило у историји људског рода.
За нас је важно схватити да Ноје под шаторима подразумева закон вере који је дат старозаветним Јеврејима као Семовим потомцима, а онда је род Јафетов прихватањем Новог завета ушао у закон и јаче се у њему учврстио него синови Семови. Нојеве речи из Старог завета, потврђује Спаситељ наш Исус Христос у Новом завету, речима да ће Господар винограда дати виноград другима (Марко, 12; 9). Из библијске историје знамо да су Семови синови (изабрани народ) први добили закон од Бога, али по речима псалмопојца Давида – Не сачуваше завјета Божијега и по завјету Његову не хтјеше ходити. Заборавише дјела Његова и чудеса која им је показао (Псалм 77; 10,11). Нови Израиљ постају хришћани, а после пада Првог и Другог Рима, после пада и појединих словенских народа у папистичку јерес, последњих векова управо православни Словени (пре свега Руси и ми Срби као део те православне словенске цивилизације) остају последњи озбиљни народи који задржавају зацарење сина погибли (православни Словени су управо тај „катехон који задржава“).
О метаисторијском задатку Русије можемо читати још у древној руској хришћанској књижевности Кијевске Русије. Кијевски митрополит Иларион, први етнички Рус на кијевској црквеној катедри, у свом значајном делу Слово (Реч) о закону и благодати истиче духовну силу као суштинску у произашлом сједињењу (пре крштења Русије разједињених) словенских племена у јединствен народ, руски народ. Дакле, у том ремек-делу древне руске књижевности, поред овога што је истакнуто у самом наслову да су доласком Христа у свет светлост и истина тријумфовали над законом, овде се по први пут оцртава и посебна мисија руског човека у борби против зла. И заиста, било је доста тих „империја зла“ које су јуришале на Русију и на крају се разбијале у борби са руском „империјом добра“
Саму теолошку и политичку концепцију „Москве као трећег Рима“ у књижевној форми први је изразио старац Филотеј из Јелоазаревског манастира код Пскова у првој половини XVI века. Поред термина „Москва – трећи Рим“ он је користио и термин „Светла Русија“ дајући свему религиозни смисао. У чувеном „Лицевом своду“ и „Степеној књизи“ из времена првог руског цара Ивана Грозног, према мишљењу митрополита Јована Сничева, доктора црквене историје, долази до коначног уобличења руске идеологије. Имајући у виду да је тада Русија била једина православна земља на свету, сви други православни народи били су поробљени, руски духовници били су свесни да пред Русијом стоји колосални задатак и да је „трећи Рим“ остао тај јединствени „катехон који задржава“.
На крају овог разматрања о неопходности узимања у обзир улоге промисли у тумачењу историјских процеса, да додамо и да „отац руске историје“ Нестор Летописац почетак руске историје почиње од Библије, Адама и Еве, светског потопа… Несторова историја Русије није никакав списак чињеница и важних историјских датума, већ представља историју Русије као саставни део историје спасења људског рода. А у свом крајњем исходу, та историја представља замисао Господњу о људском роду која се реализује у историјском времену које је Господ одредио.
- Колико је данашња Русија свјесна своје васељенске улоге и тежине задатка који јој предстоји пред глобалним ћорсокаком у који је свијет довела „прометејска идеологија покоравања природе и културе у име задовољења примитивних потрошачких апетита“ (Александар Сергејевич Панарин)?
– Да, велики руски мислилац Александар Сергејевич Панарин можда је као нико од наших савременика проникао и до коске – критички утемељено – оголио катастрофу коју свету доноси идеологија глобализације и потрошачког друштва. Као вероватно најдоследнији настављач великих руских теоретичара цивилизација, творца теорије о цивилизацијама Николаја Данилевског и његовог ученика Константина Леонтјева, Панарин осећа опасност увлачења Русије у оквире западне цивилизације и не устручава се да поборнике тог либералног тока назове петом колоном. (.......)
одломак из дужег рада, видети Ранко ГОЈКОВИЋ опширније
ПРОРОШТВА РУСКИХ СТАРАЦА
ПРОРОШТВА РУСКИХ СТАРАЦА
(....) Велики руски баћушка, Свети Серафим Саровски, говорио је:“До рођења антихриста произаћи ће велики и дуготрајни рат и страшна револуција у Русији, која превасходи сваку уобразиљу људску, јер ће крвопролиће бити најужасније: буне какве су Рјазинова, Пугачевска и Француска револуција – ништа нису у поређењу с оним што ће бити у Русији. Многи отачаству верни људи ће бити убијени и наступиће грабљење црквених имања и манaстира; скрнављење цркава Господњих; уништење и пљачка имовине добрих људи; реке руске крви ће потећи. Али Господ ће помиловати Русију и путем страдања привешће је у велику славу…“ Свети Серафим је, по благослову Мајке Божје, око свог манастира Дивјејева, ископао Свети Канал, рекавши да га антихрист, кад се зацари, никад неће прећи. Тај канал је, за време комуниста, био затрпан, али је обновљен, и њиме веома често иду молитвене литије.
Руски свеци су знали, чак и кад су бољшевици били на власти, да ће се Русија подићи. Старац Алексије из Зосимовог Скита, који је био монах, који је извукао жреб приликом избора Патријарха Тихона, чуо је људе како плачу да је Русија пропала. На ово, он је одговорио: „Ко је тај, који говори да је Русија изгубљена, да је пропала? Не, не, она није изгубљена, она није пропала и неће пропасти, али руски народ мора бити очишћен од грехова кроз велика искушења. Морамо се молити и често кајати. Али Русија није изгубљена и није погинула.“
Старац Анатолије Млађи Оптински, на самом почетку, у првим данима Револуције, у фебруару 1917, најавио је: „Биће олује. И руски брод ће бити разбијен на комаде. Али људи могу бити спасени, чак и на дашчицама и одломцима. И неће сви погинути. Морамо се молити, свако се мора молити и кајати често. И шта се дешава после олује?… Биће затишје.“На ово су сви одговорили: „Али нема више брода, разбијен је на комаде; пропао је, све је пропало.“ „Није тачно“, рекао је Баћушка, „Велико чудо Божије ће се показати. Све те дашчице и делићи, вољом Божијом и Његовом моћи, скупиће се заједно и сјединити, и брод ће бити поново саграђен у својој лепоти и ићи ће својим путем, предодређеним од Господа. И то ће бити чудо очигледно свакоме.“
Старац Варнава из Гетсиманског Скита, говорио је пре револуције о катастрофи која долази на Русију и суровим прогонима вере православне.Рекао је:„Прогони вере ће се стално увећавати. Биће нечувене несреће и мрака, скоро све ће цркве бити затворене. Али када људима буде изгледало да неће моћи да издрже више, онда ће избављење доћи. Биће процвата. Цркве ће цак почети да се граде. Али ово ће бити процват пред крај.“
Схимонах Аристокле, не много пре своје смрти у августу 1918, рекао је да: „сада ми искушавамо предантихристовска времена , али Русија ће још бити избављена. Биће много патње, много мучења. Цела Русија ће постати затвор и морамо много да преклињемо Бога за опроштај. Морамо се кајати због својих грехова и бојати се да учинимо и најмањи грех, већ тежити да чинимо добро, чак и најмање. Јер чак и крило муве има своју тежину, али Божија мерила су прецизнија. И када чак и најмање добро, претегне на тасу, онда ће Господ излити Своју милост на Русију.“
Старац Нектарије Оптински је у 20-им годинама 20. века пророковао: „Русија ће устати и материјално неће бити богата. Али у духу ће бити богата, а у Оптини ће још бити седам светилника, седам стубова.“
Свети архиепископ Теофан Полтавски је пре Другог светског рата писао: „Питате ме о блиској будућности и о последњим временима, Ја не говорим своје, већ дајем откровење од Стараца. Долазак антихриста се скоро примиче и врло је близу. Време које нас од њега дели, требало би да се рачуна годинама, а највише деценијама. Али пре антихристовог доласка, Русија мора још бити обновљена – свакако, на кратко време. И у Русији, Цар мора бити изабран од Самог Бога. Биће човек огњене вере, великог ума и челичне воље. Оволико је било откривено о њему. Ми ћемо чекати испуњење онога, што је предсказано. Судећи по многим знацима, брзо се примиче, осим ако због наших грехова Господ Бог порекне и промени оно што је обећао. Према сведоцима речи Божије, ово се такође дешава.“
Укратко: пре краја света, Русија ће се обновити, и то као православно царство, да сведочи Еванђеље свима. Ово ће се десити ако се руски народ покаје, и врати Христу.
О ТРЕЋЕМ СВЕТСКОМ РАТУ
Велики руски светац са Украјине (упокојио се 1950), старац Ларентије Черниговски, пророковао је, у доба кад је на власти у Совјетији био Стаљин, и кад је све то изгледало немогуће, да ће се вера и Црква у Русији обновити:“Нешто пре него што се антихрист зацари и затворене храмове ће поправљати и уређивати, не само споља, него и изнутра. Позлаћиваће, не само куполе храмова, него и звонике; а кад заврше главни, настаће време зацарења антихриста. Молите се да нам Господ продужи то време ради укрепљења, јер нас очекује страшно време. Обнављање храмова ће трајати све до крунисања антихриста, и код нас ће бити невиђена раскош“.
Одмах после те обнове, почеће светски рат: „Доћи ће време када ће се кошкати, кошкати, и почеће светски рат. А у јеку рата рећи ће: дај да изаберемо једног цара за цео свет. И изабраће! Антихриста ће изабрати за цара целог света и главног„миротворца“ на земљи. Треба пажљиво слушати и бити опрезан! Када буду гласали за једног у целом свету, знајте да је то баш он, и да не треба гласати.“ (...)
видети опширније: Владимир Димитријевић Русија и трећи светски рат у православним пророчанствима
четвртак, 13. јануар 2022.
ШТО ЛУДИ ЗАЛУДИ, СТО МУДРИЈЕХ НЕ ЛИЈЕЧЕ
Припалио сам и другу, тзв. стару турску пећ на дрва и угаљ.
У другој соби.
Уочи дочека тзв. Српске Нове године.
И она видим на округлом столу где многе старе ствари чекају или да буду бачене, или склоњене у некакво складиште, да уђу у неки инвентар. Књигу Wilhelma REICHA MASOVNA PSIHOLOGIJA FASIZMA - Mala Edicija Ideja- NIRO "Mladost", Beograd, M. Tita 2 (preveli Nadezda i Zarko Puhovski, Drugo izd. 1981. стр. 229. Многе странице исподвлачене. На непагинираној белешка читаоца и власника.
Неважно. Сетио сам се; прелиставајући ову књигу да је наш отац говорио: - Надам се да ћу доживети да ово више не слушам ("И после Тита Тито!") И доживео је... - деведесет година. И умро праведничком смрћу - на ногама, показујући млађем брату прстом према небу.
Мени се чинило, гледајући те ћерке и синове Титових генерала, од Боре Чорбе до ... (има их богме превише, превише! још увек!) (ко да им наводи имена? Толико их је убачено у јавни живот и понор звани "дубока држава дубоке државе" да би ми неколико дана било мало да наведем сва та имена). Не мрзим их; упознао сам и неколико нормалних Титових генерала, стицајем околности); али, на неки начин сам избегавао тај сој, осим у случајевима када су се, лепиле за моје ногавице, као чичак, неке од њихових ћерки (на студијама). Не могу себи да опростим што сам уј неколико наврата ипак попустио и ишао на ручак, где су ми њихове мајке, и генералице, и пуковнице, испипавале - да ли можда познајем неког медицинара постдипломца, који је добра прилика за удају? Јер, шта би сте вас двоје, ви, оба професора књижевности? Дакле, тако! Увек бих се сетио у таквим тренуцима пословице: Што ми велиш, нек ми буде; што ми желиш, нек ти буде!) Чинило ми се да ће то потрајати много дуже него што ико мисли!Не баш хиљаду година, али дуже од турског ропства!
Да се ипак вратим на фотографију горе:
Сусрет у кругу, на једном делу круга, Wilhelma REICHA (MASOVNA PSIHOLOGIJA FASIZMА, дрвеног, тј. врбовог главатог воденог духа, и Белатукадруза... На метар од старе али добре турске пећи која буболи!
Напољу блешти после много туробних и неколико снежних дана. Зима је тек почела. Стара година се растаје ноћас од нас; све ружно треба да заборавимо, да покушамо, и да се окренемо у новој Српској години, нади и истини, и својим очима, јер што оне виде, калауза не требује...
Знате ли како се Wilhelma REICH сусрео са масовном психологијом фашизма, кукастим крстом и Трећим Рајхом? Потражите ту књигу у библиотеци. Превод је штампан у више хиљада примерака ... Није преобимна књига. Понегде овај писац и греши, кад пише о свастикама, рецимо, о симболима, стр. 112-113.
Али... Данашњи људи о ведама више знају, о свастикама, и историјату симбола; али још увек, на жалост, многи ни у Европи не схватају, шта је у ствари Европа данас. Чему блокови, чему НАТО? итд.
Фототипија две споменуте странице из превода Рајхове књиге
ШТО ТИ БОГ ДА, нико ти не уграби
ШУМАГЕЛЕ!
Шума ти мати! Бјежи у шуму! Приповиједа се како је некака мати, наћерана од харачлије - који ваља да није Српски ни знао добро - звала сина кући:"О, сведиље!Шума ти мати, грма се хвати. У з'о час пош,о, харачлија је дош,о."
Шупље је испод неба. Има се куд у свијет отићи.
Шуте као браћа. Јер се обично мисли да браћа између себе у кући најмање говоре. Гледај:Ако злотвора немаш, мајка ти га је родила.
Шут с рогатим не може се бити.
Почетак и крај, и оно што је између њих стало - читав живот, хиљадугодишње искуство, живо предање.Четири мудре пословице, и истина да овај свет постоји у знаку броја четири. Ко разуме, добро. ко не разуме, можда ће разумети тамо...
ПОСЛОВИЦЕ И ПИТАЛИЦЕ
А да зашто те имам кад ми у невољи нећеш помоћи?
Кад ко пријатеља моли за што у Црној Гори.
Адамско кољено. Каже се за врло поштену жену.
А где је - таква?
Зашто се крије? Зашто бежи од нас? Ко је омађијао?
Али - срећна Нова Српска година, свима, и - побегуљама.
Четвртак, 13. јануар 2022.Око пет изјутра...
(Почетак. И...Крај,наравно.)