СРОДНЕ ВЕСТИ

          ЗАХВАЉУЈУЋИ вишегодишњем раду групе професора, наша научна, али и шира јавност данас у сваком тренутку може да има увид у све докторске дисертације одбрањене на Универзитету у Новом Саду (УНС) од 2005. године. Они су осмислили и формирали оригиналну Дигиталну библиотеку теза и дисертација у којој је, у овом тренутку, њих око 1.500, а биће их и много више.
          - У Дигиталној библиотеци су сада дисертације које су, у складу са законском обавезом из 2005. године предаване и у електронском облику. На нашем универзитету је, иначе, од 1956. до данас одбрањено око 4.700 докторских дисертација и све ће, после скенирања, у електронској форми постати њен део - каже проф. др Душан Сурла, један од аутора овог пројекта.
          Скенирање се, наравно, односи на старије дисертације рађене само у штампаном облику, а тај посао је већ покренут. Уз помоћ европских ИПА фондова, за све факултете УНС је за то набављена је посебна опрема. Неки њихови делови, попут Департмана за метематику и информатику Природно- -математичког фекултета на којем је, узгред, давне 1956. и одбрањен први докторат у Новом Саду, већ су успешно обавили тај посао.
          Мада би неко могао да је повеже са не тако давним контроверзама које су, из научних или политичких разлога сасвим свеједно, пратиле неке докторате и докторанде у Србији, идеја о обједињавању и јавној доступности свих докторских теза у Новом Саду није настала јуче. Њу је, наиме, још 2002. године иницирала проф. др Зора Коњовић, шеф катедре за информатику на Факултету техничких наука, у то време помоћник покрајинског секретара за науку и технолошки развој.
          ДОСТУПНИ И У СВЕТУДигитална библиотека теза и дисертација УНС је у међувремену постала део мреже DART-Europe. Захваљујући томе, међународној научној јавности је, засад, доступно око 300 дисертација одбрањених на њему. Уз то, она је регистрована и директоријуму OpenDOAR који обезбеђује везу са 2.600 академских репозиторијума из целог света.
          - Дисертације представљају значајно благо једне земље, а дигитална библиотека унапређује образовање будућих доктора наука тако што им омогућава квалитетнији, детаљнији и, наравно, бржи увид у резултате рада других истраживача - објашњава професорка Коњовић основне мотиве за то.
          Мада то не треба стављати у први план, није, додаје она, занемарљиво ни то што свест да ће оне бити објављене свакако подразумева и озбиљнији приступ изради докторских дисертација.
          Коњовићева и Сурла су конкретан рад на развоју оригиналног информационог система научне делатности УНС, из којег је и проистекла ова дигитална библиотека, почели још 2008. У тим су укључили и неколицину млађих сарадника, а плод тога су и три одбрањене и једна докторска дисертације која је прихваћена и чека на одбрану. Њихови аутори су Драган и Лидија Ивановић, Валентин Пенца и Синиша Николић.
          КОРИСНИЦИБиблиотека УНС је конципирана тако да може да је користи више универзитета, што је већ дало прве резултате. Од ове године је, наиме, користи и новосадски приватни универзитет Привредна академија.
          - Програм на којем се наша дигитална библиотека заснива је коначан облик добио у дисертацији др Лидије Ивановић “Моделирање и имплементација дигиталне библиотеке теза и дисертација” за коју је ментор била професорка Коњовић, а која је одбрањена у мају прошле године - каже професор Сурла.
          Било како било, тим професорке Коњовић је услове за јавну доступност свих докторских дисертација у електронском облику обезбедио и пре него што је то, у септембру прошле године, наложио нови закон о високом образовању. То се, иначе, чини уз сагласност аутора уобличену у три изјаве које они потписују - о ауторству, истоветности штампане и електронске верзије и о коришћењу.