Тридесет Срба повређено у Паризу

Сузана и Раде Васић са српским амбасадором Ристићем / Фото Г. Чворовић

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  МУП: Хапшење у Немачкој није повезано са Паризом
• 
  Србија обавештена о затварању граница Словеније и Аустрије

• Изгорео аутомобил у гаражи код Палате правде
• Француска тражи суспензију Шенгена
• "Мозак" напада у Паризу је Абделхамид Абуд

ПАРИЗ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА “НОВОСТИ”

У ТЕРОРИСТИЧКИМ нападима у Паризу, који су се догодили прошлог петка и однели 132 живота, међу више од 350 повређених налази се и 30 српских држављана, сазнају "Новости"! Многи од њих су задобили, срећом, само лакше повреде и после збрињавања пуштени су кући. Неки су, нажалост, озбиљно повређени и још се налазе у париским болницама.

У једној од њих, на јужном ободу Париза, уз строгу контролу на улазу, на одељењу реанимације налази се и тешко страдали Ацо Павловић (49), родом из Краљева.

У тренутку експлозије коју је изазвао нападач самоубица, Ацо је, по обичају, навијачима продавао капе, шалове и сувенире испред "Стадиона Француске". С њим тридесетак пријатеља, у истом послу. Сви родом из Србије.

- Окренуо сам се да запалим цигару, кад нешто силно пуче. Сви попадасмо. Прави хаос. Била је ту и моја жена, Љиљана. Зна ли неко нешто о њој? - пита узнемирено репортера "Новости".

Слежемо раменима. Љиљане Павловић Атанасковић (40) нема на списку, ни повређених ни погинулих. А не јавља се већ два дана. Тешимо Ацу да ће бити све у реду, кад се спискови ажурирају.

Ацо Павловић је у тешком стању. Повређени су му глава, стомак, ноге, рука. Сав је у завојима. Једва говори. Веома тешко чује, због последица експлозије. Лекари, ипак, кажу да више није животно угрожен и да су прогнозе релативно добре.

Мало је недостајало па да Ацо избегне атентат. Имали су, он и његова жена, карте за утакмицу, али су у последњем тренутку одлучили да их дају неком момку.

Још не зна шта се тачно догодило. Тек долази себи. Кажемо му да се разнео камиказа.

- Мајко моја, шта раде лудаци - цеди кроз зубе и гледа у страну, па додаје: - Ако чујете нешто за моју Љиљану, јавите.

СПИСАК ПОВРЕЂЕНИХ ИСПРЕД "Стадиона Француске", у тренутку експолозије, нашли су се Милунка Радосављевић, Боривоје Бурић, Славица Бурић, Живка Бурић, Жаклина Бурић, Тина Бурић (на слици са амбасадором Србије), Владимир Бурић, Зоран Васиљковић, Милена Васиљковић, Снежана Митровић, Верица Маринковић с кћеркама Лауром и Карлом, Зорица Бурић Николић, Ивица Николић, Гордана Радосављевић Станковић, Ика Грбић, Пера Грбић, Лепа Грбић, Драгица Тодоровић, Радмила Тодоровић, Злата Васић... "Новости" сазнају да је од наших грађана једна девојка била у кафићу у улици Шарон где је погинуло доста посетилаца, али је прошла без повреда.

Недалеко од Аца, на одељењу интензивне неге лежи Раде Васић (41) из Седлара код Свилајнца. И он је прегурао најгоре. Сад се опоравља. Глава му увијена.

- Више ме, ипак, боле ноге. Важно је да смо живи - каже и присећа се страшних тренутака: - Све се догодило муњевито. Одједном је пукло. После тога је настала права пометња.

Поред Радета, његова супруга Сузана. Држи га за руку. Да брже оздрави. И Сузана је кобне вечери била пред стадионом.

- Изгледа да једино мени ништа није било. Прошла сам само с модрицом на десној руци - каже Сузана, као да се правда.

Тачно се сећа шта се догодило.

- Ишли смо да помогнемо мојој рођеној сестри Владани Поповић. Кад је почела утакмица, ушли смо у "Мекдоналдс" да вечерамо. Онда је, кажу, упао неко с пиштољем, па су нас све избацили напоље. Затим смо се вратили ка паркингу, на место где смо били пре тога. Није прошло ни пет минута, кад је одједном пукло - прича у даху.

Сузанина сестра Владана, из Црљенца код Пожаревца, тешко је повређена.

- Кад је експлодирало, муњевито је скочила преко наше кћерке Тамаре да је заштити. Тако је спасила. Иначе, ко зна шта би било - прича видно потресена Сузана.

ПРЕПОЗНАЛИ ПО МИНЂУШАМА ПОСЛЕ две непроспаване ноћи и готово 40 сати неизвесности и потраге за кћерком Љиљаном Атанасковић Павловић (40), којој се после терористичког напада у Паризу изгубио сваки траг, њени родитељи Снежана (58) и Будимир Атанасковић (65) из Краљева, јуче по подне су коначно добили информацију где је. Љиљана и Ацо Павловић - Наши рођаци и пријатељи који живе и раде у Француској су дан и ноћ обилазили париске болнице и јуче коначно пронашли моју мајку. Најпре су је препознали по минђушама, а потом по презимену утврдили да је то заиста она - прича у даху Љиљанина кћерка Тамара Ђорђевић.

Владана Поповић се, заједно са Тином Бурић (35), опоравља у болници у Сен Денију, на супротном крају града, где су "Новости" стигле јуче по подне. Иде набоље. Тина је рођена у Паризу, док су њени родитељи из Београда. Повређена су јој плућа. Ни њој живот није угрожен. Она мисли да је експлозију изазвала бомба подметнута у кеси. Њен муж, Португалац, лечи се у другој болници. Пре само четири месеца добили су бебу. Ни овде Ацина Љиљана није на списку.

БРИГА ИЗ АМБАСАДЕАМБАСАДОР Србије Рајко Ристић и конзул Нина Величковић обишли су све наше повређене по париским болницама, интересовали се за њихово стање и пожелели им брз опоравак. - Сви су оперисани, успешно се опорављају и нико, осим Љиљане Павловић Атанасковић, према изјавама лекара, није у животној опасности - истакао је амбасадор Ристић за "Новости".

Међу онима које су погодили шрапнели из атентаторове бомбе, налази се и Снежана Митровић. Њу су одвезли у болницу у близини Италијанског трга. Није у опасности, опоравиће се. Код ње су у посету пошли свекар и свекрва, Драгоје Васић и Милунка Радосављевић. Успут, и они се распитују за Љиљану. Нико није ништа чуо. Помишљају на најгоре. Прича се међу нашима да је страдала.

Одједном, наилази Боривоје Бурић, Ацин рођак, Тинин стриц, с београдског Коњарника који, као и остали, у Паризу већ дуго живи. Чуо је, каже, да је Љиљана баш у овој болници. Креће потрага. За то време, Боривоје преноси своје искуство.

- Летео сам у ваздух. Како смо само бежали преко ограде! - каже Боривоје, који се извукао без већих последица.

Надовезује се Милунка Радосављевић, коју је такође, у великој невољи, погледала срећна звезда.

- Била сам у страшном шоку. У пометњи, нестало нам Индирино дете. Склонили га пријатељи. Звали нас после телефоном, али нисмо успели да се чујемо. Два сата сам била у шоку - прича Милунка.

СТРАДАЛО 20 СТРАНАЦАМЕЂУ 132 жртаве има 20 идентификованих страних држављана, из бројних европских земаља, али и из Алжира, Туниса, САД, Мексика и Чилеа. Најмање три Белгијанца су погинула, потврдило је белгијско министарство иностраних послова, затим је потврђена смрт једног Британца, два Португалца, два Румуна, два Шпанца и два Швеђанина и једног немачког држављанина. Међу жртвама су два Алжирца, два млада Тунижанина, амерички студент из Калифорније, двоје Чилеанаца, један Мароканац, као и два Мексиканца.

Индира Радосављевић из Обреновца је њена друга снаха. И њој иде набоље. Лече је у болници у западном делу града. Чим обиђе Снежу, отићи ће поново да види и њу. Дотле, тражимо Љиљану.

Коначно, изгледа, прави траг. На реанимацији лежи особа у тешком стању којој још није утврђен идентитет. Стижемо у чекаоницу. Унутра много наших. Сви су они кобне вечери били испред стадиона. И сви се распитују за Љиљану. Међу њима и Зоран Васиљковић који је многе, после експлозије, заједно с Боривојем Бурићем, колима развозио кући. Његова жена Милена још је у шоку.

- Кола су била пуна крви - каже Боривоје.

Уто стиже вест о Љиљани. Препознали су је. У тешком је стању. Изгледа да је најгоре прошла. Ексери које је терориста ставио у експлозив повредили су је на више места по телу и глави. Лекари је држе ван свести док не обаве све потребне операције. Потрајаће то још неколико дана. Најважније је, кажу, да је у стабилном стању и да витално функционише. О последицама ће се после размишљати. Неко одмах креће да обавести Ацу.

У Паризу повређено 30 Срба | Репортаже | Novosti.rs

Колико врста избеглица има?

Избеглице код Сталаћа: Пешаче уз пругу, једу плодове са дрвећа

Фото: С. Бабовић

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Немачка враћа "десетине хиљада" миграната на Балкан
• 
  Добово: Туча избеглица и полиције (ВИДЕО)

• Четворо деце утопило се у Егејском мору
• Пронађен нестали дечак за којим је трагала цела Европа
• Аустрија гради ограду према Словенији, Шведска крије локације избегличких центара

КРУШЕВАЦ – ГРУПА избеглица, млађих мушкараца из Авганистана, скренула је са уобичајене “избегличке” маршруте кроз Србију и на путу за Западну Европу дана се обрела у сталаћкој клисури на територији Расинског округа, где су пратили пругу Београд-Ниш.
- Путујемо већ два месеца, а дошли смо из Бугарске, уморни смо и немамо хране – прича за “Новости” Јашан Ала(16), коме је цела породица остала у родном Авганистану.

- Мој ујак је организовао овај пут, али је остао тамо. Углавном потичемо из места у близини Кабула. Ко има новца путује аутобусом, али ми смо остали без пара, тако да већи део пута преваљујемо пешице.

Избеглице се хране воћем које беру с дрвета. Нуде нам јабуке умотане у мараме. Решени су да пешаче ако затреба читавих 200 километара до Београда. Надају се бољем животу у Немачкој, а у селу Трубарево су чекали воз са молбом исписаном на ћирилици, у којој пише да су регистроване избеглице, али да немају пара за пут.

Мештани Трубарева причају за “Новости” да су овог пролећа виђали избеглице.

Крушевљанин Мирољуб Милановић је из села Мојсиње кренуо пут Каоника и када је видео избеглице одвезао се у Ђунис и купио им хлеб, сокове, месо и кекс. Избеглице су са собом имале потврду о регистрацији пограничне полиције ПУ Ниш издату 27.октобра. Упућени су у Центар за азил у Крњачи.

Избеглице код Сталаћа: Пешаче уз пругу, једу плодове са дрвећа | Репортаже | Novosti.rs

Шта се дешава у ствари?Ко је у Београду полудео?

Спреман катанац и за "Мажестик"

Б. Борисављевић | 23. октобар 2015. 23:59 | Коментара: 9

После више од 80 година постојања најстарије стоматолошке службе у граду. Од 1. јануара 2016. остаће само ноћна служба, као и по један зубар за старије од 65 и труднице

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  “Мажестик” пред затварањем?!

• И мајстори буше у Мажестику
• "Ма­же­стик" је исланд­ски

НАЈСТАРИЈА и најпознатија стоматолошка служба у граду, која је постала и својеврсни бренд престонице, популарни "Мажестик", после више од осам деценија постојања ће од 1. јануара 2016. затворити врата за све пацијенте који немају право на лечење зуба о трошку РФЗО, а 48 запослених ће бити проглашено технолошким вишком и добити отказ!

Пацијенти које смо у четвртак затекли у чекаоницама ове поликлинике били су изненађени и револтирани када су чули да више неће моћи да поправљају зубе и раде протетику. Сложни су да је недопустиво да се на овај начин једна установа затвори, јер има изузетне стручњаке и најповољније цене. Тако за вађење зуба у "Мажестику" треба платити 900 динара, док је код приватника ретко где јефтиније од 20 евра.

- У оквиру мера рационализације радника у здравству, 48 неуговорених стоматолога, сестара и техничара биће проглашено технолошким вишком - каже др Душан Живановић, директор "Мажестика". - Остаће три екипе у ноћној смени, као и по један стоматолог за старије од 65 година и за незапослене, труднице и социјално угрожене, односно за категорије које имају право на бесплатну услугу.

Стоматолози са којима смо разговарали кажу да већ годину дана немају материјал за рад. Тако је једна од њих навела да је од почетка године добила 15 анестезија и 10 шприцева, док стоматолог који има уговор са РФЗО и ради са старијима, од Нове године није добио ниједну протезу.

- Не можемо да радимо јер немамо материјал, па је учинак минималан. Како је могуће да ниједна друга стоматолошка служба у граду нема вишка? Од онога што зарадимо плаћали смо воду струју, чишћење зграде, сервисирање лифта...

Они истичу да спремачице саме купују средства за чишћење, да је опрема у веома лошем стању, у шта смо се и сами уверили. Иако је пре неколико година рађена реконструкција целе поликлинике, то се не види, влага је свуда, плафони прокишњавају, климе не раде, столарија је у очајном стању...

ПАЦИЈЕНТИ ЧАК И ИЗ УНУТРАШЊОСТИ

ЗБОГ коришћења законског права на принудну наплату зарада, рачун ДЗ "Стари град" је у блокади од децембра 2014. а на један дан је била затворена и лабораторија.

Стари град има 48.000 људи, али је 80 одсто пацијената у "Мажестику" са осталих општина, чак и из унутрашњости.

ПОЛИКЛИНИКА ОСНОВАНА ЈОШ 1944.

ПОЛИКЛИНИКА "Мажестик" основана је 1944. као Војна зубна амбуланта, на месту где је 1926. отворена приватна клиника.

После неколико реорганизација здравствене службе, "Мажестик" је од 1981. у саставу ДЗ "Стари град". Годишње кроз ову поликлинику прође око 50.000 пацијената.

Спреман катанац и за 'Мажестик' | Београд | Novosti.rs

Власт која не уважава просвету у земљи, и чињенице - треба да се повуче

ЈОВО БАКИЋ

Понижена просвета и бестидна власт

Здраво и просвећено становништво је неопходни, иако не и довољни, услов не само његовог благостања, већ и одрживог привредног раста. Влада која то не схвата, ништа није разумела

 Председник Николић је добио диплому, премда није знао на којем је смеру од два постојећа студирао, а министар Стефановић и градоначелник Београда Мали имају и докторате. Зли језици веле да је потоњи плагирао докторат једног професора из Еритреје, па му је стога чланак који је објавио у немачком часопису повучен. Министар Стефановић је углавном свој докторат написао на основу две књиге, а нађен му је, такође, плагијат извесних делова иначе сасвим нерелевантног штива на основу којег му је комисија на незаконит начин (јер од петоро чланова комисије само су два присуствовала одбрани) признала докторат. Чињеница да нико од поменутих, као ни њихових ментора ни чланова комисије, изузев жртвеног јарца у лику бившег ректора Мегатренда, није сносио никакве последице јасно говори о природи власти и универзитета у Србији.

Нису, међутим, само ове добро познате чињенице разлог да се власт назове бестидном. Наиме, наставник у гимназији са десетак година радног стажа имао је у у септембру три хиљаде динара мању плату од просечне у републици. Разлика је још поразнија када се његова плата упореди с просечном у Београду, јер износи око дванаест хиљада динара мање. Истовремено, гимназијски професор који је 40 година радио на најбољи могући начин, о чему сведочи чињеница да је из његове вароши готово у свакој генерацији било по неколико солидних студената социологије, прима пензију у износу од 35.000 динара. Има учитеља у пензији, „срећника” којима је нису смањили, која не износи ни 25.000 динара. Порука њиховим синовима, кћерима и унуцима јесте да се у Србији апсолутно не исплати ни школовање ни вредан и поштен рад.

Шта о томе каже министар Вербић? Шта о томе каже Александар Вучић? Да ли се стиде, ако знају у каквој ситуацији се налазе они који треба да васпитају и образују и њихову децу? Зар не мисле да наставници треба да буду узор младим генерацијама? Зар наставник не треба каткад себи да приушти ново одело или неку књигу или рачунар када му се стари поквари, да оде у позориште, на море?

Притом се и у јавности неретко може чути како наставници заправо мање раде од прописаних осам сати дневно. Ништа није погрешније, јер наставник мора, ако ради како ваља, да буде апсолутно усредсређен током наставе све време, готово као пилот. Свака грешка се у наставниковом раду одмах види, а деца, мала и велика, умеју да буду праведни, али неретко и немилосрдни оцењивачи наставничког рада. Осим тога, наставници се за наставу морају озбиљно припремити, ако не желе да буду исмевани као незналице. Они не раде само када у школама ученицима предају знање, већ раде и у кући док се припремају, листајући стручну литературу и пловећи интернетом у потрази за занимљивим подацима, како да знање на најбољи начин ученицима предају. То су, такође, часови вредног рада који се не виде, а у збиру с видљивим наставним часовима могу износити и далеко више од предвиђених осам сати.

Но, деца у Србији би могла закључити да су њихови наставници обичне идеалистичке будале, јер самопрегорно раде за ситан новац, док се паметни страначки борци запошљавају у јавним предузећима и општинама, а да неретко и не долазе на посао. Уистину, писац ових редака је из врло поузданог извора сазнао пре нешто више од годину дана да је у једној београдској општини у том трену више од 50 „напредних“ људи примало плату, упркос чињеници да се на послу нису појављивали. Када их је један општински функционер сазвао и рекао им да би добро било да се појаве, пошто има шта да се ради (штавише, обећао им је и повишицу), то је остало без ефекта. Наиме, угодније је паре примати за нерад, а може се и нешто друго (не) радити за још новца. Истовремено, влада смањује број радних места у просвети и здравству (лекари који знају немачки свакако ће пацијенте у Србији препустити њиховој судбини) ради уштеда у јавном сектору и смањује им за десет одсто плате (пензионерски богатуни су још више кажњени, а славни Уставни суд је још славније пресудио да је смањење стечених права у складу с Уставом, чиме је судска власт себе довела у слуганску позицију према извршној власти).

Доиста, страначки борци који плату примају, а не раде, били су познати и за време претходне власти, оне до 2012. године, и због тога је праведно било што се власт пре три године променила, али је положај просветара и лекара, иако далеко од доброг, био кудикамо мање лош. Уопште, здраво и просвећено становништво је неопходни, иако не и довољни, услов не само његовог благостања, већ и одрживог привредног раста. Влада која то не схвата, ништа није разумела, а уз то је и бестидна.

Јово Бакић објављено: 21.10.2015. у Политици