СРОДНЕ ВЕСТИ

          ЈЕДАН мигрант дневно кошта српски буџет осам евра, а с обзиром на то да је од почетка године званично на свом путу ка Европској унији кроз наше градове прошло више од 66.000 миграната, Србија је до сада за бригу о њима потрошила најмање пола милиона евра! Ако се има у виду да, према рачуници Комесаријата за избеглице, ови људи у просеку остају у Србији два до три дана, неки и много дуже, то значи да је та цифра много већа.
          У овом тренутку то је огроман новац за Србију. Александар Вулин, министар за рад, сматра да нам је неопходна помоћ међународне заједнице и да је њихов број све већи, јер је све више избеглица из Сирије, Ирака, Сомалије и Авганистана.
          - Ово није економски и политички проблем, већ је реч о сеоби народа - каже министар Вулин. - Проблем миграната није настао у Србији и у њој не може ни да буде решен. Нашој земљи је потребна помоћ, и то у виду хране, лекова, повећаног броја лекара и преводилаца, а, пре свега, мора да се направи план и стратегија за време које долази.
          Сви представници међународне заједнице су изузетно задовољни нашом брзином, ефикасношћу и организованошћу у односу према проблему азиланата, објашњава министар. Наши стандарди су виши него у многим европским државама. Они се овде третирају као људска бића. Организујемо њихово време и боравак, да себи олакшамо и спречимо криминал.
          - У Прешеву имамо прихватни центар у коме могу да се добију сви папири, храна, упутства, нема простора за ангажовање илегалних превозника - објашњава Вулин. - Ми смо држава која је по броју избеглих и интерно расељених једна од најпогођенијих у свету. ЕУ мора да формулише своју политику по питању имиграција. Данас имамо ситуацију да док једна чланица ЕУ гради зид, друга тражи да се утврде квоте и мигранти распореде по читавој Европи. Кроз Србију је прошло више од 60.000 миграната. Свако је добио бар по један оброк, лек, лекарски преглед, полицијски службеник је обавио разговор и издао потребна документа. Све то прилично кошта.
          Вулин наглашава да постоје притисци да морамо да затворимо границе на југу и северу, а онда нам се тражи и да обезбедимо слободу кретања, и то јесте у складу са међународним конвенцијама. Али, кога да послушамо, пита се министар.
          - Наравно, свој закон. Ми, нажалост, имамо вишегодишње искуство у збрињавању избеглица - каже Вулин.
          ПРОЦЕДУРАПО доласку у Србију мигрант изражава намеру да тражи азил пред овлашћеним службеником МУП, и овом потврдом се упућује, да се у року од 72 сата јави у један од центара за смештај тражилаца азила у коме у том тренутку има слободних места. Након смештаја у центар, од стране службеника Канцеларије за азил он се региструје, а потом подноси захтев за азил чиме у формално-правном смислу започиње азилни поступак. Потом се обавља интерјву и доноси првостепена одлука по поднетом захтеву. Тражилац азила има право жалбе на првостепену одлуку а против другостепене одлуке може поднети тужбу Управном суду Србије и покренути управни спор.
          И према проценама УНХЦР тренд повећања броја избеглица који долазе и пролазе кроз Србију ће се наставити и у наредном периоду, а од међународне заједнице може се очекивати помоћ у решавању овог проблема. По њима је, најважније, да границе остану отворене за мигранте.
          Већини избеглица Србија је само успутна станица, пошто имају породице и пријатеље који их чекају у западној или северној Европи, а само мали број изражава жељу да остане овде.
          - Комесаријат за избеглице и миграције задужен је за смештај особа које су изразиле азилну намеру пред овлашћеним службеником МУП-а - кажу у Комесаријату. - До краја јула у Србији је изражено 66.428 таквих намера, а у истом периоду у азилне центре смештено је њих 7.715. У периоду од јануара до јуна 2014. године 16.500 избеглица одговорило је позитивно, а од тога 11.118 је смештено у центрима. Такође, у току 2014. захтев за азил на територији Србије поднело је 388 особа, док је за првих седам месеци 2015. тај број 486.
          Према подацима комесаријата, највише избеглица данас борави у Прешеву, Београду, Суботици, али и у Зајечару. Колика је велика мука ових људи испричала нам је једна Сиријка која вреле августовске дане проводи на београдском асфалту.
          - Имали смо све. Мој муж је радио као лекар. Потичемо из угледних породица - прича Хатиџа (34) из Сирије која се ка обећаној земљи упутила пре нешто више од месец дана. - Сада имамо само шаку новца, док не нађемо нову срећу тамо у Немачкој. Мало нам фали, али смо још далеко... Пут ка срећи однео је живот њеног најмлађег сина, седмогодишњег Омера. Али, она и супруг су наставили да се боре са преостало петоро деце. Чули смо се са рођацима који су стигли до Немачке. Кажу да је једини начин да пређемо да се прерушимо у плаве људе. Муж ми је купио плаву перику, а он и деца ће се офарбати. Сада ћу први пут пред људе без фереџе...

          ПЕТ ЦЕНТАРА
          * У СРБИЈИ има пет центара за азил - у Бањи Ковиљачи, Боговађи, Сјеници, Тутину и београдском насељу Крњача. Постоји и Прихватни центар у Прешеву где се налазе два шатора, капацитета од око 350 места у које се смештају мушкарци. Ту су и просторије за смештај жена и деце, капацитета од око 20 места.
          * У ПРЕШЕВУ се обавља само ургентни привхват након чега се упућују у центре за азил, особе се у истом не задржавају, осим уколико се за тим не укаже потреба у смислу пружања детаљније здравствене неге или уколико се у центру појаве у току ноћи. Кроз центар од отварања дневно прође између 800 и 1000 лица.