Авогадров број

Тужилаштво тражи 28 година за „уништитеља трибунала”

Војислав Шешељ оптужен је за злочине над Хрватима и муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХАутор: Александар Бојовићсреда, 30.03.2016. у 10:22

Хашки суд изрећи ће сутра првостепену пресуду Војиславу Шешељу, ког терети за злочине против човечности и кршење закона и обичаја рата, конкретно за злочине над Хрватима и муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ почетком деведесетих година попут масакра на Овчари и прогона Хрвата из Хртковаца. Током маратонског, тринаест година дугог процеса, трибунал је поставио рекорд у дужини притвора без пресуде (Шешељ је чекао пет година само да му почне суђење) и прекршио многобројна права једног од најчувенијих хашких оптуженика. Поступак против лидера српских радикала обиловао је догађајима који се не дају објаснити никаквом правном логиком,
једино можда политичком.

Шешељев случај у Хагу јединствен је и по томе што му је суђење почињало два пута. Прво у новембру 2006, и то у одсуству оптуженог који је ступио у штрајк глађу зато што му је ускраћено право да се сам брани. Затим су трибунал и његови политички патрони, у страху да тврдоглави оптуженик не умре од последица изгладњивања и болести, попустили и дозволили му оно на што је по Статуту суда ионако имао право, да се сам брани. Суђење је други пут почело у новембру 2007. године.

Шешељев случај је изузетан и по томе што је то једини оптужени ког су теретили углавном због подстицања других на злочине (у оптужници пише „да је својим говорима, изјавама, радњама и/или пропустима допринео да се код извршилаца створи одлука да почине кривична дела”). И треће, Шешељ је једини који неће морати да присуствује изрицању пресуде у Хагу (одлука да првостепена пресуда буде изречена у одсуству оптуженог је без преседана у досадашњој историји трибунала).

Коначно, Шешељев случај је јединствен и по томе што је то једини оптуженик који је годинама јавно захтевао да буде оптужен у Хагу, па је покушавао и да отпутује у Хаг и преда се суду и пре оптужнице. Оптужен је у пролеће 2003. и одмах је отпутовао у Схевенинген, а током процеса чинило се да посебно ужива у томе да понижава судије, тужиоце и сведоке и да се руга њиховим политичким налогодавцима. Уживао је у томе да хвата сведоке у лажи, доказао је пристрасност неких судија, али и дискредитовао поједине вештаке и, чини се, открио плејаду лажних експерата. У исто време, демонстрирао је неку посебну неосетљивост у односу на жртве и повремено чудовишну безосећајност кад је реч о последицама ратова и страдању несрпског становништва.

Колапс суда

„Пријатељ суда” у поступку против Слободана Милошевића, београдски адвокат Бранислав Тапушковић пита зашто је било потребно дванаест година за пресуду.„То је нешто што само по себи доводи у питање кредибилитет било какве пресуде. Бојим се да се, од бруке, дужине поступка и свих повреда које су направљене у односу на Шешеља, Хашки суд налази у правном колапсу. Његово понашање на суду не би смело да има никаквог значаја за одлуку. Али ће имати утицај у главама судија”, каже Тапушковић. 

Неки сведоци против Шешеља променили су првобитне исказе и постали сведоци одбране, а надахнуто је доказао некомпетентност америчког социолога Ентонија Обершала који био наводни експерт оптужбе за Шешељев „говор мржње”.

Војислав Шешељ је о себи волео да говори као о „највећем непријатељу” Хашког суда. Вређао је суд и судије, жалио се, бранио, забављао. Псовао је све јавно. Приговарао је да у притвору добија „храну коју ни свиње не би јеле”, па се зато хранио конзервама и чоколадом, од којих се угојио. У судницу је доносио упакован притворски ручак и тражио од председавајућег да га прими као доказ. Или макар проба. Тврдио је да га трују у притвору. Тврдио је да америчка, британска и француска обавештајна служба годинама контролишу његово здравље, те да сумња да се радио-таласима утиче на рад његовог срца. Израчунао је да му трибунал дугује 1,4 милиона евра и затражио одштету од 10 милиона евра због дуготрајног притвора.

И неки његови строги критичари тврдили су да је његов процес „најгоре вођен поступак у Хагу” и да се претворио „у ругло” (Марко Милановић, сарадник Београдског центра за људска права). Шешељ је у хашкој тамници провео више од 12 година. Тужилаштво је, у завршној речи, тражило да буде осуђен на 28 година затвора.

-------------------------------------------------------------------

Авогадров број

Испитујући експертски кредибилитет сведока, Шешељ је, када је тужитељка Дал приказала у судници говор из ког се јасно види прекид траке, и даљи наставак, упозорио судију да је исечен део где каже да насиља не сме бити.

– Да ли је ово што ради тужилаштво вид пропаганде – снашао се оптужени.

– Ја се водим здраворазумским закључивањем – одбрусио је сведок.

– Зар није здрав разум непријатељ науке – нашалио се оптужени.

– Ви се сад бавите филозофијом – побунио се Обершал.

– Зар ви нисте доктор филозофије, што бежите од расправе? Да ли сте 1958. године дипломирали физику, а већ 1962. стекли докторат социологије? Зар то није мало необично – питао се оптужени.

– Не, уопште – добио је одговор.

– Реците ми шта је то имагинарни број – збунио је сведока Шешељ.

– Функција сложених варијабли. Са филозофије сте прешли на математику – изгубио је стрпљење сведок.

– Не, само доказујем да не знате шта је то – комплетно је збунио присутне Шешељ уз детаљно објашњење шта је то имагинарни број и наставио да „бомбардује”. – А Авогадров број? А број атома у једном граму масе било ког елемента?

– Не знам – погледао је са неверицом у правцу судије сведок.

– Видимо да нисте никакав физичар и то вас је отерало у социологију – закључио је Шешељ.

– Да ли сам се игде у својим говорима залагао за убиство ратних заробљеника – упитао је Шешељ.

– Не, али кажете ампутирати, „крв ће тећи”… – одговорио је сведок.

– Ви не знате, али српски народни еп пун је израза о „рекама крви”. Можда сам крвожедан, али не подстичем на насиље. Једно је говорити о рекама крви, а друго „убити непријатеља”. Да ли подстрекавам на убијање жена и деце? – наставио је да испитује сведока.

– Не – „малаксао” је Обершал.

– Противправно затварање, мучење, безобзирно разарање села, насеља, пустошење које није изазвано војном сврхом, прогон на етничкој, расној, или верској основи… – набрајао је Шешељ тачке оптужнице.

– Не, нисте наступили као Џингис-кан – потпуно се предао сведок.

Оптужени је, осврћући се на део оптужнице који се односи на протеривање Хрвата из Војводине, предочио сведоку да пред хашким судом још нико није процесуиран за прогон 300.000 српских избеглица из Хрватске, а да њега терете за две до три хиљаде Хрвата који при том нису протерани.

– Ви се сада не сећате кључног говора у Хртковцима, 6. маја 1992, на ком се практично темељи оптужница, а при том сте анализирали само његове фрагменте. Знате ли да је то предизборни говор и да ја тврдим шта ћемо ми, радикали, урадити ако дођемо на власт и шта захтевамо од власти да уради – објаснио је лидер радикала.

– Када неко држи говор, да ли та особа доноси одлуке или је кандидат који не доноси одлуке – појаснио је сведоку питање судија Жан-Клод Антонети.

– Ако сте на власти, онда спроводите програм. Шешељ је био у коалицији са владајућим Милошевићем – из топа је одговорио сведок.

– Тврдите да сам имао утицај на политички живот. Колико је посланика имала скупштина у то време. Рећи ћу вам – 250 места. А, колико од тога је имала моја партија, у време говора у Хртковцима – упитао је.

– Не знам – по ко зна који пут поновио је сведок.

– Само једно. Мене – поентирао је оптужени.

– У том случају не можете да будете важан политички фактор – оповргнуо је и последњи детаљ оптужнице тужиочев сведок.

       = препоручени чланак Политика