ПИСМО ПРИЈАТЕЉИМА

Сви ви који ових дана читате медијска препуцавања и чекате да већ једном стану

Драги пријатељи,

Сви ви који ових дана читате медијска препуцавања и чекате да већ једном стану и да чујете како је неко други крив, како су медији у нечијој служби све ово искористили..

И ја бих волео исто..

И ја читам ових дана ваше коменатаре на мучна дешавања у Дверима. И ово је мој људски, искрен одговор свима вама: онима који кажу да сам због своје сујете све ово покренуо, онима који се сврставају на ову или ону страну, али пре свега онима који искрено и дубоко жале за надом коју смо дали и узели, олако, данас када је најтеже разгорети управо

наду да постоји неко ко хоће искрено и колико му је дато да се бори, да се не препусти.

Нећу да ово изгледа као правдање, већ као ненамирено дуговање, а ви оплетите по мени као и до сада, верујте или не верујте, време и будући догађаји и тако све ставе на своје место.

Ја сам гласао за садашњег председника СПД-а на Оснивачкој скупштини, и поред мог дубоког неслагања због журбе да се пре регистровања странке бира председник и ниједан други страначки орган, без обзира што се моје виђење Двери потпуно разликује од оног који предвиђа садашњи Статут, без обзира што и сада знам да сам у праву када кажем да ова нада коју сте изгубили није нада у још једну странку попут десетина других у Србији.

На крају, баш због тога што сам веровао да ће ипак, некако, онај ко треба очувати оно што смо правили све ове године – начин и пут да политика не буде гола борба за власт. То је 2012. окупило ону енергију која је Двери довела до цензуса. Само то. И зато сам на Оснивачкој скупштини изашао и рекао онима који се као ни ја нису слагали са оним што Двери сада постају, да не растурамо оно што смо правили све ове године овакви какви смо: несавршени, пуни мана, с грешкама из којих смо учили, док су нам се подсмевали, називали нас фашистима, клерикалцима, будалама..

Али је убрзо је моја нада, као сада ваша, нестала. Дојучерашњи пријатељи с којима сам целу деценију мучио ову муку, а они знају како смо тешко кроз све гурали и када су нас сви отписивали, покушали су да из заједничке куће коју смо сви циглу по циглу зидали једноставно избаце све оне који другачије мисле и говоре. То, некакво прелазно веће, јер других органа нема, позвало ме је на састанак, и после разговора, без иједног наговештаја и грча на лицу, чим сам прешао праг, издало саопштење да сам самовољно напустио Двери. Нисам ја једини, нажалост. Одрекли су се свих оних који су годинама били ослонац и гурали ову нашу заједничку причу искрено и без задршке. Неке су као мене искључили, други сами одлазе.

Ја сам тада, већ уморан од свега, осетио олакшање: па добро, имам своју професију, посветићу се породици и живети „ко сав нормалан свет“. Неки су почели да ми нуде нове политичке ангажмане, а мало сигурности коју све ове године у Дверима нисам имао, не би шкодило у мојих 45 година.

Али онда су људи који мисле као и ја, разочарани и љути, почели да зову, не верујући у оно што се дешава. Тада сам схватио да нећу дозволити да оне наше „цигле“ из заједничке куће председник и некакво „прелазно нешто“ тек тако руше, и тако се дешава ово чега сте сведоци последњих дана.

И ја сам сада још дубље уверен да сам у праву када сам био против оваквог концепта.

Да ли има решења да се све ово преброди? Има.

Они који себе виде у СПД-у, додуше још нерегистрованом, са председником на челу, нека крену у том правцу, ни ја ни људи који мисле као ја сигурно им нећемо недостајати.

Они други, који хоће и даље да се боримо у једном широком фронту, покрету кога страначка ограничења неће спутавати, наставиће тамо где су стале Двери.

Што се мене тиче, ја не бирам СПД. После мог и искуства људи који су им били неистомишљеници, немају мој глас. Ја могу једино овако, искрено и без задршке.

Последице су свакако неминовне, рекао ја шта мислим, или пустио да се сви уверите сами.

И на крају, извињавам се свима који то од мене очекују, јер нисам раније све ово рекао и спречио да до овога дође. Моје слабости и мане знамо и ви и ја.

Братски,

Владан Глишић

_____________________________

  

  Прилог: фототипија