Доношење закона о пореклу имовине има смисла само уколико се односи на све године за време којих је неко стекао имовину....

Доношење закона о пореклу имовине има смисла само уколико се односи на све године за време којих је неко стекао имовину, а не само на последњу деценију, будући да већина пореских обавеза застарева после тога

С минималцем правили виле вредније од триста хиљада евра (Фото И. Милутиновић)

Премијер Александар Вучић изјавио је да је обављен први круг консултација о закону о пореклу имовине и навео да то није „осветнички закон”, али и да очекује да на „дуинг бизнис” листи Светске банке Србија побољша своје место за више од 30 места.

Вучић је на конференцији за новинаре у Влади Србије рекао да је то закон којим ће онемогућити да људи примају плату од 400.000 динара, а пријављују 21.000 - минималац, и онда држава због тога не може да убире порез. Пореска управа Србије до сада није добила позив да учествује у изради новог закона о пореклу имовине који би требало да се донесе до краја ове године, што не значи да неће, рекла је Драгана Марковић, директор Пореске управе Србије, не желећи да коментарише колико има сврхе доносити такав закон ако сличан, о унакрсној процени имовине и зарада, већ постоји.

Говорећи о закону о пореклу имовине који је у најави, а сличан је унакрсној процени имовине и прихода, она је рекла да Пореска управа има сет закона које спроводи, али је најбитније да за то има довољно стручњака.

Кад је реч о унакрсној процени, Марковићева је објаснила да је до сада додатно на овај начин испитано више од 500 пореских обвезника који нису пријавили имовину, као и да су поднете прекршајне пријаве тамо где су уочене неправилности.

Најаве премијера Србије Александра Вучића да би закон о пореклу имовине могао бити донет до краја ове године имају смисла, али само под условом да се на тапету нађу све године за време којих је неко стекао имовину (вреднију, на пример, од 300.000 евра), а не само последња деценија, будући да већина пореских обавеза застарева после тога, један од бивших директора Пореске управе, који је својевремено покушао да примени и Закон о унакрсној процени имовине и зарада, али без већег успеха, рекао нам је да је због многобројних притисака  одустао од свега.   

Уколико би нови закон почео да се примењује од јануара 2016, то значи да би се односио само на оне који су имовину стекли у последњих десет година. Значи, од 2006. године. А јавна је тајна да су први милиони зарађени деведесетих прошлог века, каже он. Дакле, ови пре тога били би аболирани, што није у реду, јер закон мора да буде исти за све.

Наш саговорник је, с друге стране, скептичан да би Европска унија дозволила да се унесе одредба о ретроактивности, што значи да идеја због које се закон о пореклу имовине доноси одмах пада у воду.

Уколико стварно постоји воља, овај закон може да се прогласи као „лекс специјалис” и да се по том основу примењује на неограничен период, дакле да се односи и на деведесете.

Упитан каква је разлика између постојећег Закона о унакрсној процени имовине, који је донет пре више од десет година, и овог који би требало да се пише, овај бивши порезник каже да разлике нема.

Да држава хоће нешто да промени у пореској политици и казни утајиваче пореза и оне који су се нелегално богатили све ово време, прво би наплатила порез од највећих пореских дужника, чија имена нису тајна. Али, ни ту се готово ништа не чини. Највећи део и тих дугова мора да буде отписан, јер су застарели, прошло је више од десет година.

Највећи порески дужници, као што су лекари, адвокати, естрадни последици, па и политичари рачунају с тим да и њима истекне рок за плаћање пореза. На питање откуд на списку лекари, он каже да питање корупције у здравству никада није решено. Приликом доношења овог закона влада треба да зна и која јој је циљна група, због чега је неопходно и да пропише лимит, тј. вредност имовине коју ће проверавати.

Уколико је реално да човек током радног века заради 300.000 евра, онда под лупу треба ставити оне који имају имовину већу од те суме.

Ако је намера овог закона да се власт обрачуна са „елитом”, онда закон мора да разјасни и на кога пада терет доказивања да ли је неко нелегално стекао имовину, на државу, или на оног на кога се сумња, каже овај порезник.

Када је својевремено кренула примена Закона о унакрсној процени Пореској управи се, каже наш саговорник, јавило троје људи који су то схватили озбиљно и одмах пристали да плате. Нису то била никаква звучна имена, али је један од њих морао да плати чак 30 милиона динара, јер је утврђено да његови приходи нису довољни да би стекао имовину којом је располагао, а сва се водила на њега.

Јасна Петровић-Стојановић,објављено: у Политици,  09.08.2015.