Шест
Лазаревићевих Скерлића
Бранко
Лазаревић, ученик и настављач, Скерлићев, донекле, писао је о Скерлићу када је
умро (мај 1914). То је био његов први Скерлић.
Други Лазаревићев
Скерлић написан је у Берлину, 1924, на позив Српског књижевног гласника.
Трећег Скерлића је
Лазаревић написао, опет, на позив Српског
књижевног гласника, у Варшави, 1934.
Четврти пут је Лазаревић
писао о “горостасу наше енергије”, у Херцег-Новом, 1963, поводом
педесетогодишњице смрти Скерлићеве, на захтев Београдског универзитета.
 |
| Аутор Лукић на Старој планини (јесен 2014, са сестрама Соколовић; снимак Мирјана Соколовић) |
По пети пут се Лазаревић усудио да се на
свој начин нађе, “пред Скерлићевим начином визирања и интуитирања наше
књижевно-историјско-социјално-националне грађе и мисли свих наших поколења
осамнаестог, деветнаестог и почетка двадесетог века које је и кроз које је и
дубоко раскопао, прокопао, каналисао и кроз једно петнаестак сочних и рељефних
књига поновно на светлост из мрака изнео кроз своје мисли, кроз свој начин и
кроз свој врло жив и даровит темпераменат и, нарочито, преко свог врло великог
и творачког талента...”
Шестог Скерлића је
Лазаревић написао