...

...
СРБСКИ Лист, ОПЕТ >>>>

Translate

Посебне странице | парадокси, афоризми (разни)

недеља, 9. август 2015.

Mилиони за мигранте

За избегле из света, током 2015. држава издвојила огроман новац, Србија помоћ засад не добија. На једну особу, дневно, из буџета се издваја 8 евра. Најпотребнији су им храна, лекови, преводиоци...
ЈЕДАН мигрант дневно кошта српски буџет осам евра, а с обзиром на то да је од почетка године званично на свом путу ка Европској унији кроз наше градове прошло више од 66.000 миграната, Србија је до сада за бригу о њима потрошила најмање пола милиона евра! Ако се има у виду да, према рачуници Комесаријата за избеглице, ови људи у просеку остају у Србији два до три дана, неки и много дуже, то значи да је та цифра много већа.
У овом тренутку то је огроман новац за Србију. Александар Вулин, министар за рад, сматра да нам је неопходна помоћ међународне заједнице и да је њихов број све већи, јер је све више избеглица из Сирије, Ирака, Сомалије и Авганистана.
- Ово није економски и политички проблем, већ је реч о сеоби народа - каже министар Вулин. - Проблем миграната није настао у Србији и у њој не може ни да буде решен. Нашој земљи је потребна помоћ, и то у виду хране, лекова, повећаног броја лекара и преводилаца, а, пре свега, мора да се направи план и стратегија за време које долази.
Сви представници међународне заједнице су изузетно задовољни нашом брзином, ефикасношћу и организованошћу у односу према проблему азиланата, објашњава министар. Наши стандарди су виши него у многим европским државама. Они се овде третирају као људска бића. Организујемо њихово време и боравак, да себи олакшамо и спречимо криминал.
- У Прешеву имамо прихватни центар у коме могу да се добију сви папири, храна, упутства, нема простора за ангажовање илегалних превозника - објашњава Вулин. - Ми смо држава која је по броју избеглих и интерно расељених једна од најпогођенијих у свету. ЕУ мора да формулише своју политику по питању имиграција. Данас имамо ситуацију да док једна чланица ЕУ гради зид, друга тражи да се утврде квоте и мигранти распореде по читавој Европи. Кроз Србију је прошло више од 60.000 миграната. Свако је добио бар по један оброк, лек, лекарски преглед, полицијски службеник је обавио разговор и издао потребна документа. Све то прилично кошта.
Вулин наглашава да постоје притисци да морамо да затворимо границе на југу и северу, а онда нам се тражи и да обезбедимо слободу кретања, и то јесте у складу са међународним конвенцијама. Али, кога да послушамо, пита се министар.
- Наравно, свој закон. Ми, нажалост, имамо вишегодишње искуство у збрињавању избеглица - каже Вулин.
ПРОЦЕДУРАПО доласку у Србију мигрант изражава намеру да тражи азил пред овлашћеним службеником МУП, и овом потврдом се упућује, да се у року од 72 сата јави у један од центара за смештај тражилаца азила у коме у том тренутку има слободних места. Након смештаја у центар, од стране службеника Канцеларије за азил он се региструје, а потом подноси захтев за азил чиме у формално-правном смислу започиње азилни поступак. Потом се обавља интерјву и доноси првостепена одлука по поднетом захтеву. Тражилац азила има право жалбе на првостепену одлуку а против другостепене одлуке може поднети тужбу Управном суду Србије и покренути управни спор.
И према проценама УНХЦР тренд повећања броја избеглица који долазе и пролазе кроз Србију ће се наставити и у наредном периоду, а од међународне заједнице може се очекивати помоћ у решавању овог проблема. По њима је, најважније, да границе остану отворене за мигранте.
Већини избеглица Србија је само успутна станица, пошто имају породице и пријатеље који их чекају у западној или северној Европи, а само мали број изражава жељу да остане овде.
- Комесаријат за избеглице и миграције задужен је за смештај особа које су изразиле азилну намеру пред овлашћеним службеником МУП-а - кажу у Комесаријату. - До краја јула у Србији је изражено 66.428 таквих намера, а у истом периоду у азилне центре смештено је њих 7.715. У периоду од јануара до јуна 2014. године 16.500 избеглица одговорило је позитивно, а од тога 11.118 је смештено у центрима. Такође, у току 2014. захтев за азил на територији Србије поднело је 388 особа, док је за првих седам месеци 2015. тај број 486.
Према подацима комесаријата, највише избеглица данас борави у Прешеву, Београду, Суботици, али и у Зајечару. Колика је велика мука ових људи испричала нам је једна Сиријка која вреле августовске дане проводи на београдском асфалту.
- Имали смо све. Мој муж је радио као лекар. Потичемо из угледних породица - прича Хатиџа (34) из Сирије која се ка обећаној земљи упутила пре нешто више од месец дана. - Сада имамо само шаку новца, док не нађемо нову срећу тамо у Немачкој. Мало нам фали, али смо још далеко... Пут ка срећи однео је живот њеног најмлађег сина, седмогодишњег Омера. Али, она и супруг су наставили да се боре са преостало петоро деце. Чули смо се са рођацима који су стигли до Немачке. Кажу да је једини начин да пређемо да се прерушимо у плаве људе. Муж ми је купио плаву перику, а он и деца ће се офарбати. Сада ћу први пут пред људе без фереџе...

ПЕТ ЦЕНТАРА
* У СРБИЈИ има пет центара за азил - у Бањи Ковиљачи, Боговађи, Сјеници, Тутину и београдском насељу Крњача. Постоји и Прихватни центар у Прешеву где се налазе два шатора, капацитета од око 350 места у које се смештају мушкарци. Ту су и просторије за смештај жена и деце, капацитета од око 20 места.
* У ПРЕШЕВУ се обавља само ургентни привхват након чега се упућују у центре за азил, особе се у истом не задржавају, осим уколико се за тим не укаже потреба у смислу пружања детаљније здравствене неге или уколико се у центру појаве у току ноћи. Кроз центар од отварања дневно прође између 800 и 1000 лица. 


Дајемо милионе за мигранте | Друштво | Novosti.rs

Доношење закона о пореклу имовине има смисла само уколико се односи на све године за време којих је неко стекао имовину....

Доношење закона о пореклу имовине има смисла само уколико се односи на све године за време којих је неко стекао имовину, а не само на последњу деценију, будући да већина пореских обавеза застарева после тога

С минималцем правили виле вредније од триста хиљада евра (Фото И. Милутиновић)
Премијер Александар Вучић изјавио је да је обављен први круг консултација о закону о пореклу имовине и навео да то није „осветнички закон”, али и да очекује да на „дуинг бизнис” листи Светске банке Србија побољша своје место за више од 30 места.
Вучић је на конференцији за новинаре у Влади Србије рекао да је то закон којим ће онемогућити да људи примају плату од 400.000 динара, а пријављују 21.000 - минималац, и онда држава због тога не може да убире порез. Пореска управа Србије до сада није добила позив да учествује у изради новог закона о пореклу имовине који би требало да се донесе до краја ове године, што не значи да неће, рекла је Драгана Марковић, директор Пореске управе Србије, не желећи да коментарише колико има сврхе доносити такав закон ако сличан, о унакрсној процени имовине и зарада, већ постоји.
Говорећи о закону о пореклу имовине који је у најави, а сличан је унакрсној процени имовине и прихода, она је рекла да Пореска управа има сет закона које спроводи, али је најбитније да за то има довољно стручњака.
Кад је реч о унакрсној процени, Марковићева је објаснила да је до сада додатно на овај начин испитано више од 500 пореских обвезника који нису пријавили имовину, као и да су поднете прекршајне пријаве тамо где су уочене неправилности.
Најаве премијера Србије Александра Вучића да би закон о пореклу имовине могао бити донет до краја ове године имају смисла, али само под условом да се на тапету нађу све године за време којих је неко стекао имовину (вреднију, на пример, од 300.000 евра), а не само последња деценија, будући да већина пореских обавеза застарева после тога, један од бивших директора Пореске управе, који је својевремено покушао да примени и Закон о унакрсној процени имовине и зарада, али без већег успеха, рекао нам је да је због многобројних притисака  одустао од свега.   
Уколико би нови закон почео да се примењује од јануара 2016, то значи да би се односио само на оне који су имовину стекли у последњих десет година. Значи, од 2006. године. А јавна је тајна да су први милиони зарађени деведесетих прошлог века, каже он. Дакле, ови пре тога били би аболирани, што није у реду, јер закон мора да буде исти за све.
Наш саговорник је, с друге стране, скептичан да би Европска унија дозволила да се унесе одредба о ретроактивности, што значи да идеја због које се закон о пореклу имовине доноси одмах пада у воду.
Уколико стварно постоји воља, овај закон може да се прогласи као „лекс специјалис” и да се по том основу примењује на неограничен период, дакле да се односи и на деведесете.
Упитан каква је разлика између постојећег Закона о унакрсној процени имовине, који је донет пре више од десет година, и овог који би требало да се пише, овај бивши порезник каже да разлике нема.
Да држава хоће нешто да промени у пореској политици и казни утајиваче пореза и оне који су се нелегално богатили све ово време, прво би наплатила порез од највећих пореских дужника, чија имена нису тајна. Али, ни ту се готово ништа не чини. Највећи део и тих дугова мора да буде отписан, јер су застарели, прошло је више од десет година.
Највећи порески дужници, као што су лекари, адвокати, естрадни последици, па и политичари рачунају с тим да и њима истекне рок за плаћање пореза. На питање откуд на списку лекари, он каже да питање корупције у здравству никада није решено. Приликом доношења овог закона влада треба да зна и која јој је циљна група, због чега је неопходно и да пропише лимит, тј. вредност имовине коју ће проверавати.
Уколико је реално да човек током радног века заради 300.000 евра, онда под лупу треба ставити оне који имају имовину већу од те суме.
Ако је намера овог закона да се власт обрачуна са „елитом”, онда закон мора да разјасни и на кога пада терет доказивања да ли је неко нелегално стекао имовину, на државу, или на оног на кога се сумња, каже овај порезник.
Када је својевремено кренула примена Закона о унакрсној процени Пореској управи се, каже наш саговорник, јавило троје људи који су то схватили озбиљно и одмах пристали да плате. Нису то била никаква звучна имена, али је један од њих морао да плати чак 30 милиона динара, јер је утврђено да његови приходи нису довољни да би стекао имовину којом је располагао, а сва се водила на њега.
Јасна Петровић-Стојановић,објављено: у Политици,  09.08.2015.

четвртак, 6. август 2015.

Дрвце бонсаи сведок разарања Хирошиме



ВАШИНГТОН - У 8.15 сати 6. августа 1945. године Американци су на Хирошиму бацили "Малог дечака" (Little Boy), прву атомску бомбу која је град претворила у пепео и побила на стотине хиљада његових становника.
Међу преживелима било је и дрво бонсаи старо 320 година које је 1976. поклоњено Сједињеним Америчким Државама поводом прославе два века од стицања независности.
Јапански бели бор, који данас има 390 година, посађен је као бонсаи давне 1625. у расаднику породице Јамаки која је генерацијама бринула о њему.
"Једна од ствари које ово дрво чини посебним је чињеница да се о њему неко старао пуна четири века", изјавио је за лондонски Телеграф Џек Сустик, кустос Националног музеја бонсаија и пенђинга у Вашингтону, где се ово "супердрвце" данас чува.
Када је пре 40 година, Масару Јамаки поклонио времешни бонсаи, обликован као печурка, ником није рекао да је мали бор преживео катаклизму Хирошиме. Тек су 2001. његови унуци открили невероватну судбину бонсаија.
"Запањујуће је да је Масару Јамаки могао да поклони непроценљив бонсаи практички својим непријатељима и да прећути његову историју. Та прича ме сваки пут дубоко дирне", казао је Феликс Лафлин, председник америчке Националне фондације бонсаија.
Четири године након што је поклонио дрвце, јапански бонсаи мајстор је поново дошао у Америку и посетио музеј у Вашингтону.
"Када је угледао своје дрво, Масару Јамаки је заплакао јер је, као је објаснио, схватио да је оно ту срећно", испричао је Сустик који је задужен за наводњавање и окретање биљке као и за свакодневну инспекцију бонсаија од инсеката.


Старо дрвце бонсаи сведок разарања Хирошиме | Репортаже | Novosti.rs

Злати Коцић награда Ramonda serbica



 Песникиња, есејиста и преводилац Злата Коцић
Песникиња, есејиста и преводилац Злата Коцић
ПЕСНИКИЊА преводилац и есејиста из Београда, Злата Коцић, овогодишњи је добитник традиционалне награде Ramonda serbica за целокупно књижевно дело и допринос књижевности, која се додељује на Књижевној колонији "Сићево".
Жири у саставу Милосав Тешић (прошлогодишњи добитник), Видосав Петровић и Мирјана Бечејски, одлуку о лауреату је донео једногласно, а у образложењу између осталог пише, да је Коцићева у савременој српској поезији јединствена ткаља и биљарица.
- Песништво Злате Коцић обилује биљним темама и мотивима, било да су они јаче истакнути или тек назначени у обрисима. У њима се очитује магијска и језичка енергија проистекла из националног и свесловенског културног наслеђа - стоји у образложењу жирија.
Злата Коцић је рођена у Жељеву код Сврљига, где је завршила основну школу. Гимназију је похађала у Књажевцу, а дипломирала је на Филозовском факултету у Београду на Одсеку за руски језик и књижевност. У Русији је завршила неколико високих курсева језика и књижевности. Живи у Београду и слободни је уметник од 2006. године. Ramonda serbica се састоји из повеље и новчаног износа, а лауреату ће свечано бити уручена у септембру, традиционално у Холу Градске куће у Нишу.

ДЕЛА И ПРИЗНАЊА
ПРВУ књигу "Клопка за сенку" издала је 1982. године, а према мишљењу бројних критичара који су вредновали поезију Злате Коцић, врхунац њене поетике достигнут је у спеву "Лазареве лестве". Добитник је бројних награда, између осталих "Ђура Даничић", "Јован Максимовић Федор", "Нолит", "Раде Драинац", "Змајеве награде"...
Злати Коцић награда Ramonda serbica | Култура | Novosti.rs

СУРБИТА Диз

Претраживач: ПоРтАл | Сазвежђе З

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

Архив КЊИЖАРЕ ПИСАЦА (1)

КЊИЖАРА ПИСАЦА

Аукције. Трају даноноћно.