СЕОСКИ ДНЕВНИК / Мирослав из Трешњевице

ЛИСТОВИ НА ВЕТРУ

***

Мотрим зору. Румен бледи на линији хоризонта Бјелг Камена,  У небеску плавет тоне. Сада негде  залази, неко посматра вече, ја  мотрим зору. Окопао сам пасуљ, неколико оџака ослободио бусења под којима сус е клице повиле. Помози биљци, каже ми Милостива, како би било теби да на глави буде бусен?

Осећам како се биљка радује.

***
Са нестанком патријархата породица се руши, глас Владете Јеротића са радија.

***

Идем преко брда у шуму по печурке. Гракће гавран. Цвркут птица и блаженост шуме испуњава ме
радошћу. Чудесни мириси зреле траве струје брдом.

***                                                                       ***

Шум лишћа                                                         Светлосст у шуми

Испод мојих корака                                            Сенкама стабала

Шушт гласова                                                     Дневник дана

Читам у Арт-у текст Зорана Јеремића о сликару Воји Станићу. Текст ми оживљава моје боравке у Х. Новом. Жањиц. Мириси мора. Стена на којој сам медитирао уз шум мора-И маштао. Кућа Иве Андрића. Читам, слушам море....

23.мај 13

Испод опне облака пробија се сунце. Мотрим чудесне боје које сунце ствара на облацима.

Ишчезоше облаци  и са плаветнилапљусну светлост и топлота. Окопшао кромпир, златицве положиле јајашца на лишћу. Радост окопаног кромпира, мирис пригрнуте земље  претаче се у биље,а оно се радосно зелени. И на њивици, и у мени-

У малињаку бруји, пчеле скупљају полен. Мотрим како пчела застане у лету пред цветићем, а тек потом слети. Какав је то разговор?  Цвет јој шаље поруку да ли је полен убран или не.  Ја не чујем,али знам да разговарају.` Чујем зуј крилашца, видим разговор.

***
Зелена светлост пролећне

Песме мотри те

Слушаш у треперу лишће.

***
Мислиш да те не виде

Очима твојим те мотре

***
Пућпуриче у трави, брује ливаде, ветрић благо пирка, чује се кукавица, из стабла ораха детлић све посматра, куца детлић Морзе поруку некоме шаље. То мисли ја, али црвић под кпором зна да му је стигао судњи час. Слутим песму коју мотрим, чујем у себи спокојство.

Листић сам чија сенка пада на овај запис.

*

Бруј авиона опомиње на друге пејзаже.

***
Јавио се песник Л. Добио Сванућа и Шум и Лахор. Већ годину дана, каже не пише,  схватио да нема смисла.  Ложим ли  ватру? – пита.

Навикао сам се на хладноћу. И на врелину. Поздравља Добрила. Вели, мудар је то човек. Излазим из куће, мотрим озвездано  небо, сазвежђа Велика кола...месечина обасјала сенке брда, тишина као на почетку свега.

Тонем у сан, будим се на пласту траве, као да сањам, али не сањам. Јуче сам косио траву, онај фијук косе још ми је у слуху, као и снажан мирис покошене траве утискује се у крв памћења. Чујем тај мирис у трену кошења.Опроштајни. Траве која ћеш бити. Сада пуне душе ћутиш трава људска. Фијук косе / Буран мирис траве / Душе  у плавети.

21.05. 13

Руди зора. Може ли се пером описати чудо свитања. Мотрим. Слушам. Фотографишем. Руменило бледи и утапа се у плаветнило небеске поезије. Сунце испловљава и за који трен сенке ће се повући у долине. Оглшавају се птице, дозивају, а ливаде све снажније миришу. Бруји у малињаку, пчеле,осе, бубе...све прибира из цветова.

Мотрим.

Слушам. Ту за песничке речи нема места.

***
Је ли онај облачић из божје луле порука?

***
Јавља се М. Д. Ј. из своје оазе из Доње Горевнице 32210. Стигле му књижице Шум и лахор и Светиња. Док разговарамо на грачицу смреке слеће сеница. Погледа ме зачуђена и одлете. Њише се гранчица смреке.

Преко небеског плаветнила бела линија млазњака.

***
Прскао сам траву између малина да не расте.  Трујем траву. Земљу и себе. Овим смо ми нешто горе покварили, вели Миндер, јер све ово иде у небо и враћа нам се на главу озгора. Миндер је мештанин, отресит и размишља памећу која није  замагљена телевизијом.  И политиком.

***                                                      ***

Влати траве                                  Мотрим слику

Песник Витмен са                         Облаке на плавом

Бубицама на лицу                         платну висина

Шта се чује када  се косом трава посече. Слушај из ове грудве земље.

***
И ми смо

Из земље храњено

Небеско биље

ЉУДИ

Воће које се појавило у космосу последњи и једини пут.

Карајон

***
Лахор у крошњи

Цветне латице

Слећу у траву.

На небо понад допловљавају облаци и све је тамније.  Јавља се М. Д. из Блаца: награду Драинац добио песник МиљурКО. Шта ли  ради Драинац? То је збирка због које су блаженом Ђури Јакшићу скинули шешир. ШгрГУТ. Треба награђивати и читаоце поезије, ако их уопште више има.

Чича Гаврило вели:

Срећа што постоји смрт. Иначе човека  у  похлепи ништа не би зауставило. Није Господ узаман пустио потоп, али канда није вајдило. Сачувај ме од мојих мисли. Бојим се, јер зборим истину.

***

Прије него се прекине уже сребрно, чаша се златна разбије и распе се ведро на извору и сломи се точак на студенцу,

*

Таштина над таштинама, вели проповедник, све је таштина.

*

А не само мудар бејаше проповердник, него још и народ учаше мудрости, и мотрећи и истражујући много прича.

*

И тако, сине мој, чувај се онога што је преко овога, јер нема краја састављању многих књига, и много читања умор је тјелу.

Проп. Гл.12. 6.  8. 9. 12.

Рукопис јутра

Све је  на овом листу

Длану
          Лицу

Куца срце земаљско

Из тебе се  чује

23. мај се  2013.

Ноћашња киша је напојила жедну земљу. Мотрим вале магле понад пејзажа, из облака сива повесма магле.  Слика пејзажа се мења из часа у час. Капље са крошњи дрвећа. Кишне капи, шум лишћа, тихи концерт магленог јутра. Облаци. Магла. И Ја. И птицес епритајкиле у својим склоништима. Пада киша. Пада берићет. Слушам кишу.  Пљушти...У крошњама дрвећу, шуми. У мени...

***

Сређујем текстове за У....

Подвезао четири реда малина. Вали магле се уз Остреш воздижу у небо.  Киша ме шаље под трем. Слушам. Поезијо, можеш ли дочарати кишу тако да се из тебе чује?

Шуми.

Кликне жуња.

И цвркут сенице чујем.

***

Песник Л.Л. поручује да му када напишем приказ  његове књиге пошаљем пре објављивања. Да прегледа...

Спасио ме овим позивом од писања, од траћења времена. Узалудног посла...

23.мај 2013.

Облачно и прохладно. Мотрим са мог брда кишу у Добрачама. Вали кише плове преко Градине.  Облаци се комешјау. Чује се у тишини кукавица. У малињаку шум крила.  Трепер лишћа. И шумови, као да сенке шапућу. То косица  гнездо свија. Полако, Мирославе, склањај се...

***

28. мај 2013. у 7.00., у  амбуланти Ж. А. Ниш-у  док „иза затворених очију“ ослушкујем свет с капима за ширење зеница. Седим, ћутим, чекам. „Зажмурите и пола сата чекајте“.

***

С друге стране спознаје

Ћутим сенка

Видим тај говор

Иза дубоке тишине

Светлости чује се

Мисао о Хомеру

Још увек може да се чита

Библија Одисеје

У метафори тишине

Таласи излаз траже

Светлост прска

Мрак отвара

Тачка древног списа

С друге стране видела

Чујем те

Земаљски човече

Све јасније

Ова  књига је тачка

Чека свитање

***
Склонио се у тишину

На крају списа

О  животу

***

27. мај 2013.

По договору са С.  у 9  сам  у галерији. Разговор о свему, највише о ономе до чега у овој земљи није стало. О култури, то је стара српска прича. О часопису. О садржају наредних бројева. За бр. 48 планирам-о да представимо особенене ствараоце српске књижевности.

М. Л. Белатукадруза за којег Ј. П. вели: „Сви ми треба да се угледамо на М. Л. Ако мислимо да се озбиљно бавимо књижевношћу“. И Д. С.  је вишеруки стваралац посебног кова. С. И. Сам обавестио још раније да припреми рукопис. Добијам 20 примерака часописа тешког 1.400 по примерку. Сада то ваља дати оном ко заслужује…

 *

Осећам како се сва ова негативна енергија материјализује у врх копља, вели ми С.

Не допада ми се што  је тако,  бележим ову реченицу, а памтим ону изречену у кавани: Да могу ја бих овај посао радио на Маурицијусу, а онда ппозовем тебе на месец дана…

To D. S. и  М. Л.

Dragi Prijatelji,

stigoh na kratko na Niš... I danas sam se sa S. dogovorio da  u U.  br. 48 koji treba da izađe o jeseni 2014. predstavimo vaše stvaralačke portrete. Kolaž svega što pišete (Proza, poezija, esejistika, kritika, dnevnik...). Planiran obim je oko 150 strana leter formata. Za taj broj pozvaćемо  i S. I…ća a nije isključeno  da se i ja pridružim sa svojim tekstovima obj. u Politici i drugde. Potrebno ja da Neko napiše i belešku o vama, vašem radu...S. misli, i predalaže da to učinim ja, ali ja mislim da ćete vi to bolje organizovati.

Mnim da ide i fotografija preko cele strane. Svaka ideja koja bi vajdila da Vas taj broj legitimiše kao posebne i značajne stvaraoce je dobrodošla. Uostalom, sve je u vašim rukama. Rok za slanje je mart 2014. Vremena ima, a i Vi imate šta,rašta i iz čega, da birate.  Ako vam je potrebna još neka informacija možete da kontaktirate i S. mejl je na U..
Upravo vam pakujem i, o svom trošku šaljem, danas  izašao broj 44. Uz srdačne pozdrave iz neke lične gužve  i nevoljica niške svakodnevice...
Miroslav iz Trešnjevice

_______________________   Видети више: https://sites.google.com/site/zavetinevirtuelnimuzej/testimonials-1/seoskidnevnikmiroslavtodorovic

 

29. мај 13.

Са И. К.  у кавани Галија.  Дајем јој Унус, Бдење, Шум и лахор, Светињу. Она пише роман о Надежди Петровић. Роман о Јелени Димитријевић  је имао леп успех,  био у најужем избору за Награду „Базар“. Толико дозвољавају писцима изван кланова, а тек писцима из унутрашњости. Ко год прочита „Моја драга Јелена“ увериће се колико је И. К. Одлична списатељица. Али…

2013/5/30 Miroslav Todorovic

S., pozdrav. Pa kude si, na poruke nema odgovora, na tel. pozive takođe…

Sa kog ćuvika sve motriš.   I ćuTIš.

Miroslav

S. B. To Miroslav Todorovic

Ми смо у Паралији. Идем редовно у посластичару, као оно ти у Мекдоналдс. Претходно се намажем да бих био невидљив. Поједем грчку баклаву и њиховим компјутером окренем свет наглавачке. Разбацам све, неприметно се удаљим. Базам около, па сутра насмејан поново дођем на колачиће. Поздрав за Љиљу и за песника од Биље и мене. Срдачно! С.

Zorba

Vujica To Miroslav Todorovic ,30. maj 2013.

    Драги Мирославе,

    Данас пада киша, не могу да изађем из куће, читам на интернету "Облак за песму" и " Сеоски дневник" Мирослава из Трешњевице (звучи као Георгије из Островице!), читам и уживам у непретенциозној салати (да не употребим излизану реч симфонија) од свакодневног живота земљоделца, поезије и обрађивања, неговања, духовног винограда. Има у томе старог племства и, богами, Марксовог идеала потпуне личности. Свашта ту може да се прочита, чак сам и моје име нашао! Од малињака до сеоске продавнице, разговора са Д. Ненадићем и проблема савремене српске књижевности, даха природе и насиља технологије, треперења лирских струна, у завичају, и коресподенције.

    Ишчитах вечерас у Билтену "Сазвежђе Заветине" и врло занимљиве дневничке записе ЛИСТОВИ НА ВЕТРУ: Сеоска свеска пролећне боје. Они су ми не само занимљиво штиво, него и мали подсетник на људе и догађаје протекле деценије и по.

    Све је то допунило, заокружило, утисак о књигама СВЕТИЊА и ШУМ И ЛАХОР, које сам прочитао ових дана. Све је поезија, или везано за поезију, наслућује се из сваког записаног реда и стиха.

    Мирославе, желим ти пријатан пут у Грчку, добар одмор и напајање хеленским изворима. На жалост, једном сам само био у Грчкој, Атина и нека острва. Не верујем да ћу икад више. Купио сам књигу "Кратка повест о Грчкој" П. Мутавџића, али никако да је детаљно ишчитам. Каним се да се вратим читању грчких трагедија, али никако да почнем. Сети се тих мојих минуса кад путујеш Хеладом.

    Много поздрава,

        Вујица