2,33 хиљ. пратилаца
Да би се уопште могло говорити о Македонији и Македонцима потребно је прво разумети дух времена и стање у области Македоније за време Турске окупације.
19. век на Балкану бележе бројне буне, устанци и националне револуције.
Створене су независне државе или државе које су биле аутономне у саставу Турске државе. Берлинским конгресом 1878. године који се састојао из признања Румуније, Србије и Црне Горе као суверених држава и Бугарске као аутономне кнежевине под отоманским суверенитетом (до 1908). Такође, према раније склопљеном Руско-британском споразуму, закљученом 30. маја 1878. године, територија Бугарске је око три пута умањена од оне предвиђене Сан-стефанским миром. Када су Македонија и Македонци у питању и после договора у Берлину, стање није мировало. Део ових прилика сам објаснила у видеу о Брсјачкој буни.
1870. године створена је црквена организација тзв. Бугарска Егзархија. Која је у првом плану требала да представља Словенску цркву која ће бити само за Словене у окупираним деловима турске царевине тј. у местима где Словени чине већину. Литургије и службе су требале да буду на словенском језику како је и планирано, међутим све ће се показати супротно.
Али прво да разјаснимо како је уопште дошло до стварања Бугарске егзархије?
Македонско православно становништво тачније Српско окупирани од Турака су били под црквеном управом Грка, односно Цариградске патријаршије, која је настојала да становништво Хеленизује, службе и литургије су биле искључиво на Грчком језику, владике су били Грци,
а и црквени данак и порези су били превелики за сиромашно становништво. Како су Грци и грчке владике (Фанариоти) нису хтели да дозволе службе на старосрпском или црквенословенском језику, тако су људи почели да се организују и да траже помоћ са стране.
Помоћ је наравно и стигла, од Папе и Ватикана, који су обећали обнову Охридске архиепископије. У месту Кукуш, била је формирана прва Унијатска општина. Циљ ове архиепископије је био покатоличеље становништва. Народ је брзо прозрео превару католика и почео да напушта унију, али исто тако није хтео да се врати под Цариградску патријаршију.
Турски султан, како би решио црквено питање, је ферманом наредио да се створи нова, словенска црквена организација, тако настаје Бугарска Егзархија. Без обзира на националну припадност сви Словени тачније Срби јер других Словена није било на том подручју су сматрани за Бугаре. Егзархија је деловала под девизом словенства, али је уствари била организација која ће сво становништво побугарити. Приликом стварања Бугарске егзархије, турски султан је у ферману од 28. фебруара 1870. године поименично назначио епархије које је требало пренети у њену надлежност. Поред епархија на бугарском етничком подручју, у султански ферман су уврштене и епархије на српском етничком подручју. Почевши од Нишке епархије и Нишавске (Пиротске) епархије на северу, до Велешке епархије на југу. Бугарски егзархисти су имали претензије и на Рашко-призренску епархију, али нису успели да их остваре. Међутим, егзархисти су успели да поставе своје владике у Скопљу, Битољу и Охриду.
Тада Пећка патријаршија није деловала на овој територији. Наиме, устанци и сеобе Срба из Османског царства крајем 17. и током 18. века веома су ослабиле српску цркву и уздрмале самосталност Пећке патријаршије. Патријаршија је пала у дугове, а такву ситуацију су дочекали Грци и 1776. године помоћу Турака коначно су укинули самосталност старе српске цркве у Османском царству. Цариградска патријаршија присвојила је тада себи власт над Србима у Османском царству и њени фанариоти су од тада били српски епископи. Бугарски егзархисти су у Македонији службе вршили на бугарском језику, забрањиване су Крсне Славе, забрањивани су српски обичаји, српски свеци, српске црквене књиге су спаљиване, сви који су остали уз Патријаршију су прогањани.
#Бугарскаегзархија
#СтараСрбија
#СистематскоуништавањеСрпскогправославња
#КокрадеСрпскуисторију
#Српскаправославнацрква
#Српскаисторија
#Србијанаправојстрани #Српскправославнацрква
#истинитаисторијаСрбије
#скривенаисторијаСрба
#Србија
#Српскаисторија #Српскакултура #Српскинарод #Српскикорени #Српскаправославнацрква #Историја #Манастири #Српскетврђаве #СтароСрби #Предхришћанскипериод #ПланинеСрбије #СтариРас
#Рашка #Рашкадржава #СПЦ
Нема коментара:
Постави коментар