СРОДНЕ ВЕСТИ

          ИЗ таме праисторије, у селу Рељинци под Рудником, 300 метара од Ибарске магистрале, изненада је "изронио" необичан, драгоцен налаз - део рога огромне животиње. Мештанима засеока Ђоковићи и Даниловићи, на пределу уз поток Риџинац испрва нико није знао да објасни, којој животињи је то било оружје и украс. Кљова мамута? "Сабља" големе звери...? Чуђењу никако краја кад је само део рога оволики, и дебео, колико ли је било то створење?!
          Овај остатак далеке прошлости живота на Земљи нашао је Драгослав Пантић (61), из Рељинаца.
          - И то, случајно, кад је бујица одронила земљиште, једну страну брда изнад потока. И ранијих година су на том и околним потезима налажени слични, чудни коштани остаци неких животиња, који сасвим сигурно нису припадали домаћима. Али, мањи од овог. Мештани као лаици им тада нису придавали већи значај, ни обавештавали стручњаке. Има ли на том локалитету још налаза: костур ове животиње, или можда других, не знамо, требало би га детаљније претражити. Можда је предео око Риџинца потенцијално ново налазиште ископина?! - чуди се и сам Пантић.
          Дилему око припадности налаза разрешава нам кустос Биљана Чкоњевић, дипломирани инжењер геологије-палеонтолог, оснивач Палеонтолошког одељења у Народном музеју у Чачку, где је доскора била запослена. Више од деценије истражује сведочанства давно прохујалих миленијума.
          - Налаз у Рељинцима део је рога степског бизона (Bison priscus). Фосилни остаци те врсте у Србији су налажени у коритима великих река, алувијалним и лесним наслагама. У другој половини квартара насељава степска пространства Европе, централне Азије, Северне Америке, наша... Њено присуство је доказ сурове, хладне климе горњег плеистоцена. То је у геолошком погледу кратак временски период, траје од пре милион и осамсто до пре десет хиљада година. Карактеришу га нестабилни, променљиви климатски услови од изразито хладних ледених доба до периода отопљавања и умерене климе. Степски бизон био је веома моћна животиња из рода папкара, висок и до два, а дуг више од два и по метра, распона рогова већег од метра, тежак око тону и по. У Европи се јавља у средњем плеистоцену, ишчезава током последњег глацијала. Живео је у крдима попут савремених бизона. Претпоставља се да се први пут појавио у Јужној Азији. У Европи га је наследио Bison bonasus, у Северној Америци Bison bison. Данас постоје само две врсте, чувају се углавном у резерватима - објашњава наша саговорница.
          Тек после Првог светског рата уништен је и последњи примерак кавкаског бизона...
          УЗРОЦИ ИЗУМИРАЊА
          ЗАШТО се десило велико изумирање крајем плеистоцена? Хипотеза о претераном лову (overkill hipothesis) верује да су људи ловили крупне биљоједе и тако их истребили. Доказ за то: у Америци, 80% врста крупних сисара ишчезава током хиљаду година од првог насељавања људи! Истребљења разних врста од стране људи дешавала су се више пута у историјском времену, као и данас. Праисторијски ловци оставили су много слика и гравира у пећинама широм света. Друга, хипотеза о промени климе пре 10.000-15.000 година, наводи нагло глобално отопљавање, повећање просечне температура за шест степени, што је неке врсте опремљене дебелим крзном довело до смрти од "топлотног удара". Многи научници подржавају комбинације те две хипотезе, јер ниједна у потпуности не објашњава изумирање на граници плеистоцен - холоцен. Хипотеза заразе сматра да је доласком људи и њихових животиња, нарочито паса, нека тешка вирусна болест пренета на крупне сисаре од које су угинули - каже Чкоњевићева.
          АНАЛИЗА СТАРОСТИ
          ПРЕЦИЗНИЈА старост налаза из Рељинаца може се утврдити познатом карбонском методом Ц-14. Доста је поуздана, примењује се за предмете и фосиле старе до 50.000 година. За старије фосиле користе се палеомагнетизам и молекуларна метода, за добијање тачнијих резултата комбинује молекуларна са другим, рецимо аргонском методом - вели кустос Биљана Чкоњевић.