...

...
Српске новине >>>>

Претражи овај блог

Translate

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

недеља, 08. фебруар 2015.

Слуга отаџбине из шест ратова


НА дуго заборављене заслуге и војничко умеће најмлађег српског
војводе с краја 19. и почетком 20. века Петра Бојовића (1858-1945),
учесника шест ослободилачких ратова, ново светло бацио је Божидар М.
Јововић, сабирајући међу корице књиге многобројна документа, али и
критичке осврте и одговоре на дилеме.
Књигу “Војвода Петар Бојовић између похвале и покуде” објавио
је Медија центра “Одбрана”. Аутор, професор Јововић, вишегодишњи
наставник у систему војног школства, није је дочекао - умро је десетак
дана пре изласка из штампе.
- Васпитан у породици у којој су замирали последњи дамари сеоске задруге, војвода Бојовић је понио у себи ону пријатну топлину домаћег огњишта, која ублажава и потуљује дрскост и
наметљивост, потребну сваком ратнику. Он је војничке законе поштовао до
светости, искључујући могућност припадништва било каквом удружењу или
странци... Војнички позив за њега је био завештање војсци, а држава му
је значила олтар и светилиште - пише Јововић, сликајући карактерне црте
војсковође.
Поред сведочења о младости и одрастању, највећи број
међу готово 600 страна посвећен је војничкој служби од 46 година и свему
што је војвода, родом из Мишевића, на Златару, чинио за српски народ и
војску у преломним временима историје. Аутор иде и трагом Бојовићеве
Прве армије од Куманова 1912. до пробоја Солунског фронта у јесен 1918.
године, подсећа на страшну 1915. годину, одбрану Косова, мучно повлачење
преко Албаније, голготу... Јововић не заобилази ни стање српске нације,
пишући о вртлозима политичких обрачуна, похвалама и покудама Бојовића,
одбрани од љубоморних официра и дволичних страначких политичара. На
крају, осврћући се на трагичну судбину српске младости, државе и
војводине породице (остао без потомака), Јововић подсећа да је стари
војвода, добродушни слуга отаџбине, доживео да буде роб непријатељу
против кога се храбро и здушно борио. Кад је и њих испратио, дошли су
ослободиоци да га презру и понизе.

-
Аутор је водио рачуна о објективности извора, укрштао је податке,
коментарисао, потврђивао, оповргавао и увек за то утврђивао разлоге због
којих се то дешавало - оцењује рецензент књиге генерал-мајор проф. др
Митар Ковач. - Јововић на сасвим другачији начин говори о животу и делу
војводе Бојовића, неправедно запостављене велике историјске личности.
Овом књигом ће се, макар мало, умањити неправда.
Велики део војничких заслуга војводе Бојовића оспорава се претераном сервилношћу и
послушношћу према престолонаседнику Александру Карађорђевићу. То се,
како наводи рецензент Ковач, најбоље види у организовању Солунског
процеса, у коме је осуђен Драгутин Димитријевић Апис, вођа Црне руке и
Мајског преврата.

ПОДРШКА ЂЕНЕРАЛУ ДРАЖИ

ИЗ кућног притвора у Београду, у 84. години, војвода Бојовић је 10.
децембра 1942. године, у писму армијском ђенералу Дражи Михаиловићу,
подржавао Југословенску војску у отаџбини:
“...Сазнањем да сте Ви, драги Србине и ђенералу, развили ослободилачку заставу, са онога
места одакле је мој ратни друг Живојин Мишић започео, пре двадесет и
осам година, и протерао непријатеља из наше отаџбине, изазвало је у мени
велику радост и до максимума појачало жељу за личним учешћем у данашњој
борби. У одсуству физичке снаге да узмем непосредног учешћа у остварењу
овог великог дела нације, ја сам Вам, драги и велики сине српског рода,
ставио на располагање моје име и моју децу уз очински поздрав и
војничку заповест: НАПРЕД У ПОБЕДУ, ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ” - написао је,
поред осталог, остарели ратник.

Војвода Петар Бојовић: Слуга отаџбине из шест ратова | Култура | Novosti.rs

Нема коментара:

Постави коментар