Слуга отаџбине из шест ратова

НА дуго заборављене заслуге и војничко умеће најмлађег српског
војводе с краја 19. и почетком 20. века Петра Бојовића (1858-1945),
учесника шест ослободилачких ратова, ново светло бацио је Божидар М.
Јововић, сабирајући међу корице књиге многобројна документа, али и
критичке осврте и одговоре на дилеме.

Генерал Петар Бојовић прати престолонаследника Александра Карађорђевића на Јелаку, 1918. године

Књигу “Војвода Петар Бојовић између похвале и покуде” објавио
је Медија центра “Одбрана”. Аутор, професор Јововић, вишегодишњи
наставник у систему војног школства, није је дочекао - умро је десетак
дана пре изласка из штампе.
- Васпитан у породици у којој су замирали последњи дамари сеоске задруге, војвода Бојовић је понио у себи ону пријатну топлину домаћег огњишта, која ублажава и потуљује дрскост и
наметљивост, потребну сваком ратнику. Он је војничке законе поштовао до
светости, искључујући могућност припадништва било каквом удружењу или
странци... Војнички позив за њега је био завештање војсци, а држава му
је значила олтар и светилиште - пише Јововић, сликајући карактерне црте
војсковође.
Поред сведочења о младости и одрастању, највећи број
међу готово 600 страна посвећен је војничкој служби од 46 година и свему
што је војвода, родом из Мишевића, на Златару, чинио за српски народ и
војску у преломним временима историје. Аутор иде и трагом Бојовићеве
Прве армије од Куманова 1912. до пробоја Солунског фронта у јесен 1918.
године, подсећа на страшну 1915. годину, одбрану Косова, мучно повлачење
преко Албаније, голготу... Јововић не заобилази ни стање српске нације,
пишући о вртлозима политичких обрачуна, похвалама и покудама Бојовића,
одбрани од љубоморних официра и дволичних страначких политичара. На
крају, осврћући се на трагичну судбину српске младости, државе и
војводине породице (остао без потомака), Јововић подсећа да је стари
војвода, добродушни слуга отаџбине, доживео да буде роб непријатељу
против кога се храбро и здушно борио. Кад је и њих испратио, дошли су
ослободиоци да га презру и понизе.

-
Аутор је водио рачуна о објективности извора, укрштао је податке,
коментарисао, потврђивао, оповргавао и увек за то утврђивао разлоге због
којих се то дешавало - оцењује рецензент књиге генерал-мајор проф. др
Митар Ковач. - Јововић на сасвим другачији начин говори о животу и делу
војводе Бојовића, неправедно запостављене велике историјске личности.
Овом књигом ће се, макар мало, умањити неправда.
Велики део војничких заслуга војводе Бојовића оспорава се претераном сервилношћу и
послушношћу према престолонаседнику Александру Карађорђевићу. То се,
како наводи рецензент Ковач, најбоље види у организовању Солунског
процеса, у коме је осуђен Драгутин Димитријевић Апис, вођа Црне руке и
Мајског преврата.

ПОДРШКА ЂЕНЕРАЛУ ДРАЖИ

ИЗ кућног притвора у Београду, у 84. години, војвода Бојовић је 10.
децембра 1942. године, у писму армијском ђенералу Дражи Михаиловићу,
подржавао Југословенску војску у отаџбини:
“...Сазнањем да сте Ви, драги Србине и ђенералу, развили ослободилачку заставу, са онога
места одакле је мој ратни друг Живојин Мишић започео, пре двадесет и
осам година, и протерао непријатеља из наше отаџбине, изазвало је у мени
велику радост и до максимума појачало жељу за личним учешћем у данашњој
борби. У одсуству физичке снаге да узмем непосредног учешћа у остварењу
овог великог дела нације, ја сам Вам, драги и велики сине српског рода,
ставио на располагање моје име и моју децу уз очински поздрав и
војничку заповест: НАПРЕД У ПОБЕДУ, ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ” - написао је,
поред осталог, остарели ратник.

Војвода Петар Бојовић: Слуга отаџбине из шест ратова | Култура | Novosti.rs