Скуп у организацији Друштва за информатику Србије (Фото: Б. Билбија)
Приватност у ери модерних технологија више не постоји, само је
питање како се заштитити од све чешћих злоупотреба, основна је порука са
јучерашњег скупа у Привредној комори Србије, поводом Европског дана
заштите података о личности. Заменик повереника за информације од јавног
значаја и заштиту података о личности Александар Ресановић, указао је
да у Србији постоји неодговарајући правни оквир, јер домаћи закони нису
усаглашени са европским нормама.
Зато је повереник решио да сачини модел закона који је доставио влади, али му није одговорено. Ресановић је посебно указао да садашњим прописима није уређена област видео-надзора, где грађане снимају хиљаде камера, али се не зна ни ко снима, ни ко користи и чува ове податке. Присутне су и злоупотребе ЈМБГ бројева, фотокопирање и скенирање личних карата. Посебно је питање изношења података о грађанима у иностранство, рекао је Ресановић, подсетивши и на аферу са упадом у базу података Агенције за приватизацију.
Председник Друштва за информатику Србије Никола Марковић у осетљива подручја задирања у приватност сврстао је и електронску идентификацију и трговину, видео-надзор и надзор над употребом интернета, прегледање електронске поште и прибављање здравствених података запослених, као и њихово праћење ГПС уређајима и мобилним телефонима, укључујући и непосредан надзор над мобилним телефонима запослених.
Милан Мишић, доскорашњи дописник „Политике” из Вашингтона, нагласио је да су домаћи проблеми у овој области, само ехо глобалних, подсетивши на неколико озбиљних кршења права на приватност у Америци, од којих је најпознатији случај који је разоткрио некадашњи сарадник Националне безбедносне агенције САД Едвард Сноуден. Мишић је такође подсетио да право на приватност крше државе, али и људи томе доприносе.
„Фејсбук”, са 3,4 милијарде добровољних корисника, у стању је да профилише своје чланове тако да их познаје више него њихови родитељи или најближи пријатељи, рекао је Мишић и додао да и „Гугл” гради профиле из којих се виде пословне и приватне склоности корисника. У САД има много компанија које се овим послом баве, а Мишић је посетио једну од њих, „Блукеј”, која омогућава да се виде прикупљени подаци, са све локацијама, хобијима, куповинама, оквирима приватних буџета људи. „Блукеј” поседује овакве податке за око 80 одсто америчких грађана, открио је Мишић.
Афера „Сноуден” показала је застрашујуће размере шпијунирања грађана, где тајне службе добијају тајна овлашћења за тајни надзор, од тајног суда, који поступа по тајном закону, истакао је Мишић, објаснивши да државе имају на располагању огромну технолошку моћ и да све што радимо оставља дигитални траг. Циљ оправдава свако средство, али на крају средство постаје циљ, рекао је Милан Мишић, јер „кад држава зна све о мени, на корак смо од тога да буде мој господар”.
Помоћник министра унутрашњих послова Слободан Недељковић поручио је да је време да се изврши притисак, како би се регулисала ова област. Недељковић се заложио за примену технолошке могућности која већ постоји у Србији, да сваки грађанин који није кршио закон, има право да добије увид у то ко је користио његове приватне податке, али да надзор мора да постоји, али уз обавезну одговорност државе да ове податке нико не злоупотребљава. Др Петар Кочовић са Универзитета „Унион”, додао је још да нас „Фејсбук” „пакује” у 57 категорија, и да досије о сваком појединцу може бити обиман и по 1.500 страница.
Зато је повереник решио да сачини модел закона који је доставио влади, али му није одговорено. Ресановић је посебно указао да садашњим прописима није уређена област видео-надзора, где грађане снимају хиљаде камера, али се не зна ни ко снима, ни ко користи и чува ове податке. Присутне су и злоупотребе ЈМБГ бројева, фотокопирање и скенирање личних карата. Посебно је питање изношења података о грађанима у иностранство, рекао је Ресановић, подсетивши и на аферу са упадом у базу података Агенције за приватизацију.
Председник Друштва за информатику Србије Никола Марковић у осетљива подручја задирања у приватност сврстао је и електронску идентификацију и трговину, видео-надзор и надзор над употребом интернета, прегледање електронске поште и прибављање здравствених података запослених, као и њихово праћење ГПС уређајима и мобилним телефонима, укључујући и непосредан надзор над мобилним телефонима запослених.
Милан Мишић, доскорашњи дописник „Политике” из Вашингтона, нагласио је да су домаћи проблеми у овој области, само ехо глобалних, подсетивши на неколико озбиљних кршења права на приватност у Америци, од којих је најпознатији случај који је разоткрио некадашњи сарадник Националне безбедносне агенције САД Едвард Сноуден. Мишић је такође подсетио да право на приватност крше државе, али и људи томе доприносе.
„Фејсбук”, са 3,4 милијарде добровољних корисника, у стању је да профилише своје чланове тако да их познаје више него њихови родитељи или најближи пријатељи, рекао је Мишић и додао да и „Гугл” гради профиле из којих се виде пословне и приватне склоности корисника. У САД има много компанија које се овим послом баве, а Мишић је посетио једну од њих, „Блукеј”, која омогућава да се виде прикупљени подаци, са све локацијама, хобијима, куповинама, оквирима приватних буџета људи. „Блукеј” поседује овакве податке за око 80 одсто америчких грађана, открио је Мишић.
Афера „Сноуден” показала је застрашујуће размере шпијунирања грађана, где тајне службе добијају тајна овлашћења за тајни надзор, од тајног суда, који поступа по тајном закону, истакао је Мишић, објаснивши да државе имају на располагању огромну технолошку моћ и да све што радимо оставља дигитални траг. Циљ оправдава свако средство, али на крају средство постаје циљ, рекао је Милан Мишић, јер „кад држава зна све о мени, на корак смо од тога да буде мој господар”.
Помоћник министра унутрашњих послова Слободан Недељковић поручио је да је време да се изврши притисак, како би се регулисала ова област. Недељковић се заложио за примену технолошке могућности која већ постоји у Србији, да сваки грађанин који није кршио закон, има право да добије увид у то ко је користио његове приватне податке, али да надзор мора да постоји, али уз обавезну одговорност државе да ове податке нико не злоупотребљава. Др Петар Кочовић са Универзитета „Унион”, додао је још да нас „Фејсбук” „пакује” у 57 категорија, и да досије о сваком појединцу може бити обиман и по 1.500 страница.
објављено: у Политици 30.01.2015.
Нема коментара:
Постави коментар